Opštinske novine

Стр. 284

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Све безбројне привредне кризе већег или мањег обима, које су забележене у прошлом столећу, ограничавале су се у главном на поједине привредне гране. Зато оне у прошлости никад нису биле тако катастрофалне ни тако дуготрајне. Оне су обухватале сразмерно мали број радника, а нарочито мали, ако се њихов број мери према броју данас неупослених радника. Криза изаратна међутим, која је настала непосредно после рата, и која не само што није завршена, него се она у све већој мери продубљује, разликује се од свих предратних криза по томе, што је она обухватила све привредне гране. Зато је број неупослених радника после рата страховито висок. Зато је трајање привредне кризе тако катастрофално дуго, јер капитал не може да сели из једне гране у другу као раније, већ он панички бежи из свих грана — настојавајући, да се по могућности прикрије у виду златних шипки у трезорима националних банака као миш у мекињама. Он се труди пре свега да спасе своју главу, а дигао је руке од камаћења све дотле, док не буде безбедан за своју основицу. Шта је довело до овако страховитих привредних поремећаја иза рата? Поремећаји иза рата Пре рата постојала је одређена, стицајем прилика наметнута подела рада у свету, и трговина је по утврђеним каналима вршила одливе сировина на једну и готових фабриката на другу страну. Развијене капиталистичке земље имале су свака своју област експлоатације, са којом су узајамно чиниле целину, или како тако употпуњавале се. Немачка је преко отоманске Турске стремила ка Багдаду и имала своје колоније. Француска је имала свој делокруг уноснији од Немачке. А Енглеска поготову сама је имала под својом моћном империјом више него цео свет заједно. Свака од тих земаља кретала се у свом кругу. Бујан привредни просперитет омогућавао је свима да се утркују и међусобно једни другима под ноге потплићу наоружавајући се све страховитије на копну и на води ради међусобног разрачунавања у борби за господство у свету. Око тих трију сила окупљале су се свеколике друге државе, заинтересоване уз једну, другу или трећу, сврстане у два моћна политичка међусобна блока; тројни савез на челу са Немачком и тројни споразум са Француском, Енглеском и Русијом. Рат који је избио 1914. био је почетак наглих промена, како привредних у опсегу појединих држава, тако и у погледу на значај политички и економски појединих држава у међународном склопу. Прва последица објаве рата била је:

а) да је Немачка била блокирана и у погледу исхране свога становништва предата тешким искушењима кроз пуне 4 године; б) да су и Немачка, и Енглеска, и Француска, и Русија, и т. д. зараћене земље морале да учине колосалан напор, да из мирнодобске индустрије створе односно повећају ратну индустрију, јер од успеха тога рада великим делом зависио је њихов успех у рату. Један детаљ ради карактеристике те тенденције. У Енглеској су н. пр. на брзу руку дигнуте 22 нове високе пећи и 166 пећи за челик. Број рудара је од око 1 милиона у 1918. I одини порастао на близу 1 милион и 200 хиљада у 1919 години, дакле за годину дана. Тако је било у свима зараћеним државама и кроз све индустрије које су служиле рату. Инвестиције за ратну индустрију, и нарочито дугогодишње вођење рата тражило је ангажовање огромних националних капитала. Осим тога међусобно сатирање кроз 4 године упропастило је не само многобројна материјална добра (стварана од многобројних претходних генерација) која, по речима једног писца, не само да неће моћи да надокнаде наредне две генерације, него их неће моћи да надокнаде ни многобројне будуће генерације. Ратне потребе су биле толико огромне, да државе које раније нису имале тако развијену ратну индустрију као Енглеска, па чак ни Француска, а камоли Русија, да би са Немачком могле да држе у корак, нису биле у стању да произведу сву потребну муницију и друго за опрему својих војсака. Осим тога и новчана срества, која су оне имале пре рата у обиљу, спласла су у велико трошењем на поруџбине за потребе вођења рата. У току рата из редова дотле безначајних држава, које су раније биле дужници Европе, нарочито Енглеске, почиње нагло да се диже једна нова огромна сила: Сједињене Америчке државе. Она нагло увећава и диже нове фабрике за производњу муниције и ради у њима даноноћно. Она лифрује муницију и оружје зараћеној Европи. Она им шаље одећу, обућу и храну. А зараћене државе то масно плаћају, да би све купљене ствари у рату упропастиле и остајале у све већој мери и без пара и без свега онога што су куповале. Пољоприбредна производња под утицајем рата Непрегледни милиони европских земљоделаца, мобилисани ухватили су за пушку и морали да оставе плуг. Количине обрађене површине земље на европском копну биле су све мање. А обрађене површине мање интензивне. Пољопри-