Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 289

спољних послова он је изјавио: „Треба гледати право и отворено пред собом. Наш пут је леп. Француска је поштена земља и она треба да иде право . . . У томе је њена будућност. Потребно је да победоносна Француска, сутра буде чувар мира, слободе и социјалне правде широм целога света". Крајем 1921 г. Бријан одлази у Вашингтон на конференцију, која је имала задатак да путем смањења сувоземног и поморског наоружања, смањи финансијско оптерећење народа и на тај начин помогне привредном развићу целога света. Он је изнео мишљење Француске, да се не може извршити разоружање ,пре но што се пруже гаранције, јер та два питања стоје у непосредној вези. Кратко време после Вашингтонске конференције, сазвата је конференција у Кану, која је имала да реши питање привредне обнове Европе. Њој је предходила измена мисли између премијера Француске и Енглеске у Лондону, и конференције стручњака у Паризу. Улога Бријана на тој конференцији је врло значајна. Прве основе политике, која ће доцније довести до Локарна, поставио је Бријан у Кану. Али његово мишљење изражено на тој конференцији нису ценили његови сународници и Бријан је пао. Његов кабинет је поднео оставку. 13 јануара 1922 г. .један од његових биографа рекао је: „Бријан је пао не зато што није био у праву, већ што су његови суграђани оклевали да приме његово гледиште." Бријана је наследио Поенкаре, који је извршио окупацију Рура. Бријан, и ако није био на власти учествује као први делегат Француске на конференцији у Ђенови 1922 г. која је завршена без икаквих резултата. Све до 1925 г. Бријан остаје изван владе, а 17 априла 1925 г. када је Пенлеве образовао свој кабинет Бријан предузима кабинет Министарства спољних послова, на коме је положају, мењајући шефове владе остао све до 13 јануара ове год., када се услед болести повукао са истога. Кратко време после тога, дошла је и смрт. У Друштву Народа био је од 1920 г. стални претставник Француске и његова улога, коју је имао у Друштву Народа врло је значајна, она му је донела надимак „човек мира". За време док је он био изван владе прилике су се у Европи измениле. Оно што је савезничке силе држало на окупу, то је била Немачка, против које су се борили заједно. Закључењем мира, настало је ново груписање у Европи. Немачка и ако побеђена, остала је као једна јака и моћна држава, о ко.јој се мора водити рачуна. Извесне европске државе осетиле су да је њихов интерес истоветан са интересом Немачке и почеле су јој се приближавати. Настало је ново груписање сила. Ратнички дух и право које је победа собом

доносила, нису били више тако јаки, да би могли владати светом. Под утицајем Макдоналдове владе у Енглеској, на ствар Немачке почело се гледати другојаче, но што је то био случај раније. Жил Верн, као што је многе ствари предвидео у својим књигама изгледа да је предвидео и живот свога младог пријатеља Бријана. Када су Европа и цео свет после рата, бачени на пусто острво океана мржње и зависти, тада је дошао Бријан, који је успео да спасе народе, и да их преведе преко тога океана. Пацифистички рад Бријана је знатан. Он је један од првих људи, који је одмах после рата осетио потребу за међународном сарадњом и солидарношћу. Он је осетио да опстанак стања и поретка у Европи не може се базирати на оружаној сили, већ једино на међународној сарадњи и солидарности. Под претпоставком, да ће у земљи бити проглашен за издајника, он неколико година после рата, док је Француска била запојена победом прокламује принцип споразума са Немачком, и он је један од поборника, који су тражили да Немачка уђе у Друштво Народа. Разуме се, да је ове идеје тешко било остварити у једној победничкој земљи, али је Бријан научен од свога пријатеља из детињства, знао да између утопије и стварности нема много. Он је осетио да се само путем споразума између Немачке и Француске може одржати М1ир. Бријан је осетио да изнад отаџбине има још већих заједница. Рат је свршен, потребно је сада организовати дело мира, а за тај посао нико није био способнији од Бријана. И ако у прво време није наилазио на разумевање код својих суграђана, Бријан храбро узима на себе тешки задатак да учврсти мир. Овај посао је исто толико био тежак, ако не и тежи од вођења рата, где на крају крајева решава оружана снага. Он пипа лево и десно, конферише и разговара, преговара, прелази у ту сврху и океан и сву своју активност управља на посао организовања мира, јер је знао да се, не само спас Француске већ спас целог човечанства налази у миру. Човечанство је и сувише пропатило за време великих ратова, те му је сада потребно за дуги период времена пружити мир. На супрот отаџбине, Бријан ставља Европу. На супрот ратовања међународни мир. Он сматра да је камен темељац за мир у Европи измирење са Немачком. За ову своју идеју он је у Немачкој нашао врлог поборника те идеје и верног сарадника у Штрезману. Заједничким настојањем и напором ова два човека, који су тако заслужни за мир дошло је до Локарнског пакта. Истина је, да је и на једној и на другој страни било незадовољника, који нису схватили сав значај овога пакта, од кога почиње нова ера у Европи и нови дух, назван локарнски дух. Тек доцније и на једној и на