Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 291

га човека, нити мир зависи од једнога човека. Али, као што се сви слажу, да је један од главних криваца за рат 1914 год. Виљем II, и да је он хтео до њега не би дошло, тако исто као противност Виљему II, ставља се данас Бријан. Што није до сада дошло до рата, што су многи сукоби у клици угушени, што су многи спорови расправљени мирним путем, несумњиво .је заслуга Бријана, коју му нико не може данас порицати. Посланица Бријанова упућена америчком народу на дан десетогодишњице уласка Америке у рат, нашла је одјека не само код народа, већ и код државника Америке. Започеги преговори, довели су стварању пакта Бријан—Келог којим се рат ставио изван закона. Значај овога пакта, и ако је он био чисто теориски и без снкција, је велики. Њиме је први пут прокламовано начело да се рат ставља изван закона. Велики број држава, које су овај пакт потписале, повећале су његов ауторитет. Истина идеја Бријанова није у потпуности усвојена у овоме пакту, јер се налази један коректив у случају нужне одбране, али и као такав он ипак остаје, као датум у савремено.ј историји човечанства. Оно шго даје томе уговору нарочити значај јесте, према једној изјави Чемберлена, то што иза тога пакта стоје Савезне омеричке државе, те пакт који дефинитивно искључује рат као оруђе националне политике свих држава, добија велики ауторитет. Овим пактом се постављају темељи светског мира, истина још тако несигурни, али за почетак то значи много, а за Бријана апостола мира овај пакт и ако не потун ипак претставља његов велики успех у светској полигици мира. Бријан је умео да око своје личности окупи све државнике, који су радили на очувању мира, и да многим државама наметне идеју чувања мира, као једино могући начин за њихово постојање. Он је, узевши у своје руке питање европске уније, од једне утопије направио политичко питање првокласног значаја и озбиљности! Он је један од првих државника, после рата, који је тачно запазио да се ово стање у Европи, које је настало после Версаљског мира, може одржати само путем: пацифизма. Због тога је и цео сво.ј живот и рад управио на изградњу мира. Он је први пружио руку побеђеним народима, позвавши и њих у сарадњу на великом делу мира. Пружена рука, није била милост победиоца која се пружа побеђеном. Искрено и као равноправноме, потпуно остављајући у заборав све што је раније било, Бријан је пружајући руку Немцима имао једино намеру да изгради солидне темеље, за будућност Европе. Јер само и једино на тај наичн може се спречити рат.

Тако је дошло до Локарна. И ако нападан у својој земљи, Бријан у доба закључења Локарнског пакта, а тако исто и доцније, није се ни једног тренутка поколебао у своме раду. Локарнски пакт, са стране пацифиста поздрављен је као велики успех Бријанове политике, којом се постављају нови и чврсти темељи за изградњу будуће цивилизације. Читав један систем назват је локарнским духом. Келогов пакт други је велики датум у раду Бријановом на очувању мира. Истина, то није оно, што је Бријан желео да буде, због своје платонске форме. Али и поред свега тога Келогов пакт закључен 1927 г. по коме се рат искључује као инструменат националне политике, носи за собом ауторитет свих држава потписница, које стоје иза њега. Овим Келоговим пакгом, поставл>ају се темељи организације мира у свету. Поред Локарског пакта, који обезбеђује мир између Немачке и Француске и коме су следовали низ сличних регионалних пакгова, који су имали за циљ да обезбеде мир између појединих држава, и Келоговог пакта, којим се организује светски мир, Бријан Европском унијом поставља и темеље мира у Европи, који је главни услов за светски мир. 5ријан је врло добро осетио, да Келоговим пактом питање мира, још није регулисано, нити су темељи довољно чврсто постављени. Ради тога он узима у своје руке организацију Европске уније и цело питање постаје озбиљније. Он пред Женевски парламент износи ово питање и ствара организацију, којој он стоји на челу. Што ово питање није доста решено, најмања је кривица до Бријана, који се сав посветио решењу овога питања. Осетио је он врло добро, да главно тржиште светског мира, лежи у организацији Европе. Атмосфера у којој је делао Бријан стварајући Европску унију, није била ни најмање оптимистичка. Ипак то њега није ништа плашило, куражно, он је ишао напред, верујући у успех свога дела. ОТАЦ ЕВРОПЕ XIII После успеха са Локарнским пактом и Бријан—Келоговим, који су славу Бријановог имена разнели широм целога света, он се подухвата још једног знаменитог посла. Он хоће да организује Европу у циљу васпоставл.>ања мира и економског напретка у њој. Истина још пре њега, постојала је идеја о Паневропи, али она је била више дело идеалиста, без икаквог практичног циља. Постојала .је идеја више као утопија, но могућност стварности. И тек када Бријан узима у своје руке питање Сједињених европских држава, те ово прелази из домена утопије у руке политичара, Сједињене европске државе се по-