Opštinske novine

Стр. 378

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

шен је у аустриском закону у корист спорта, у колико је на земљишту раније било игралиште. По енглеском праву уговор о закупу земљишта за парцеларске баштице сопственик у начелу такође не може једнострано да откаже. Међутим тај је општи принцип пробушен са толиким бројем изузетних разлога, да се у Великој Британији стварно и не може говорити о неком ограничењу отказа. Спорове о закупу земљишта за колоније решавају у Великој Британији редовни судови. У Немачкој, како смо већ рекли, решавају те спорове управне власти с правом жалое на вишу управну власт. Споразумно могу да их решавају и судови добрих људи. У Аустрији уговор о закупу земљишта отказује се само судским путем, и то крајем године закупа. Отказ треба учинити 6 месеци уна-пред. Уговор о закупу земљишта, које ће се употребити за градилиште, може се споразумно отказати три месеца унапред. Питање накнаде по истеку закупног односа регулише енглеско право, једнако као немачки цивилни кодекс. Наиме иза добивеног отказа гхре жетве може закупник тражити накнаду у висини веројатног приноса. Тада проценилац решава спор о отштети и установљује износ накнаде. Накнада која није исплаћена по установљењу у року од 14 дана, може се наплатити и ексекутивним путем. Висина се закупнине по енглеском праву установљује слободном погодбом. По праву немачке државе максималну закупнину установљују управне власти према месним приликама и према плодности тла. Пре но што се максимализује закупнина за баштице дужне су немачке управне власти, да саслушају стручњаке и претставнике парцелара. Право аустриско установљује висину закупнине према вредности земљишта, али тако, да је закупнина пропорционална целокупном земљишту, од којега се један део одваја за баштице парцелара. Аустриско право има и ову добру одредбу, да се свако земљиште, које се налази у близини вароши или индустриског центра, а не искоришћује се у агрикултурне или друге које сврхе, има да да под закуп колонији парцелара. У случају противљења издаје се колинији земљиште под закуп принудно. У том случају износ закупнине одређују управне власти. Жалба против тога изјављује се Министарству пољопривреде. Немачко право иредвиђа такођер принудно издавање земљишта под закуп, у -колико се потребама колоније не може удовољити на други начин. Постоје ипак ограничења, с којима су заштићени привагни интереси. Немачко право за разлику од аустриског не познаје сужавање принудног издавања под закуп само на земљишта, која се налазе у близини великих ваооши и индустриских

центара. У Немачкој се може свако земљиште издати принудно под закуп колонији парцелара. Принудни се уговор о закупу земљишта за баштице закључује у Немачкој обично на 10 година. По истеку тога рока принудни уговорни однос може да се и продужи. По немачком и аустриском праву у некојим ретким случајевима може се принудни уговор о закупу земљишта да попуни и измени и пре истека уговорног времена. У Великој Британији сопственик може да уклони са свога земљишта колонију, кад. земљиште определи у здравствене сврхе. У таквом случају важи шестомесечни отказни рок. Отказ, међутим не може да се учини у времену, кад се ради у баштицама. Код издавања земљишта под закуп енглеско право даје спорту првенство. Енглеско право регулише и питање колигко треба да је велико земљиште опредељено за парцеларске циљеве. Општински одбори енглеске вароши, које броје више од 10.000 становника, дужни су да узму од сопственика под закуп земљишта за колонију. Поједине парцеле на закупљеном земљишту не смеју бити веће од 500 м 2 . Да бисмо разумели ове прописе о узимању под закуп земљишта за колонију, потребно је да знамо, да је у Великој Британији иако стара и укорењена самоуправа, ипак везана мноштвом прецизно израђених права. Преко оквира тих права не може се ићи. Тако у Великој Британији ниједна општина нема права, да купи земљиште за своје будуће циљеве, што знатно отежава комуналну политику. За будуће сврхе енглеске општине само узимају земљишта под закуп. У Немачкој и Аустрији насупрот општине принципијелно могу да извршују ове задатке, које држава није изриком придржала за се. Због оне разлике, чини нам се, да закон Велике Британије наслања више на општине унапређење парцеларства. У том погледу врши и енглеска држава строжији кадзор над општинама. Министар пољопривреде кад утврди да су извесне општине занемариле баштице, овлаштен је, да код њих постави посебне комесаре за парцеларске баштице. Ипак, кад у целини упоредимо немачко са енглеским правом парцеларских баштица, онда видимо, да немачко право заштићује више нарцеларство. Исто тако и немачкоаустриско право. Овај збијени преглед страних кодификација о парцеларским колонијама с нарочитим обзиром на улогу општина при том дао сам, да би се видела и важност и корист од ових колонија и да би препоручио лепо пројектовани пројекат г. инж. Александра Крстића у „Београдским општинским новинама", по којем би Општина града Београда уз незнатне инвестиционе трошкове требала да буде код нас први пионир изградње ових корисних и врло социјалних установа.