Opštinske novine

С гр. 500

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

љишта било потребно, углавном из чисто шпекулативних обзира. Томе је главни узрок био, што ни пре рата, а такође ни после рата, није уопште било никаквих законских прописа, како се треба подизати и уређивати и онај део Београда који се налази иза утврђеног грађевинског реона а на самом општинском атару! Још мање је било прописа за оно земЛзиште ко.је је било на граници суседних општина или за оно земљиште кбје припада суседним општинама. Ово земљиште суседних општина, које се граничило са атаром Општине града Београда, почело се такође нагло изграђивати и нова насеља подизати а нарочито сад после рата, услед наглог развијања Београда. Ово суседно земљиште се изграђивало увек и потпуно без икаквих прописа како у погледу уређења, тако и у погледу подизања грађевина. Међутим, у овом погледу ишло се још и даље па су и у самом Београду подизане зграде које не би требале да се подижу ни у најзабаченијим селима Југославије. За ово је најбољи пример т.зв. „Јатаган мала" која још и сада постоји и ,,Пиштољ мала" која је хвала Богу ту скоро срушена. Док се пре рата успело да се донесе (1896 год.) Грађевински закон за Београд у границама када је Београд био само до Славије, и то само за подизање зграда, не водећи рачуна о самом уређењу и регулацији и изван утврђеног грађевинског реона, дотле се после рата тек 1929 године успело, да се доношењем Закона о атару Општине града Београда и о мерама за изградњу Београда и околине, у неколико регулишу питања уређења и дела Београда изван грађевинског реона и оног земљишта које је припадало суседним општинама. Тек новим Грађевинским законом од 1931 године решено је и питање уређења земљишта ван грађевинског реона па и земљишта суседних општина. Све је то стављено на једну солидну основу, по којој се сад може радити у сМислу прописаног Правилника о извођењу регулационог плана и општих упутстава за израду Уредбе о извођењу регулационог плана и Грађевинског правилника. Но и ако је Законом о атару Општине града Београда обухваћено и уређење Београда и ван грађевинског реона и на земљиште које припада суседним општинама, опет није поступљено по самом Закону, и није израђен регулациони план за овај део а ни за онај који је ушао у грађевински реон, који припада суседним општинама, и који треба да уреди Општина београдска. Исто тако нису прописане ни Уредбе, које би имале да даду правац како се има уредити земл^иште иза грађевинског реона и новог атара а које припада суседним општинама. Граница атара Општине града Београда Законо.м о атару од 1929 год. проширена је иа исток, преко атара општине села Вишњице и Миријева до Миријевског потока, од његовог ушћа у Дунав (према острву „Хуји"), до самог села Миријева; преко атара општина

Мали и Велики Мокри Луг до иза Пашине чесме на Смедеревском друму и Милиног потока; затим овим потоком преко Цветанове ћуприје на Мокролушком потоку и путем иза Маринкове шуме до раскршћа са Кумодрашким путем и атаром, и даље преко атара општине села Кумодража до иза 9-ог километра старог Крагујевачког друма (на километар и по од пута Милошевац—Бањица). Јужна граница атара општине Београда иде од 9-ог километра Каљавим потоком између села Бањице и Јајинаца, обухватајући село Бањицу у атар Општине београдске, за тим на највишу тачку Гољиног брда а од ове до барутног магацина у Раковици поред Раковичке шуме, која улази у атар београдски, и даље на раскршће пута Београд—Раковица за манастир Раковицу и Кнежевац. Одавде граница иде око дворске баштоване преко железничке пруге Београд—Ниш до близу села Кнежевца па на гребен више Раковичких кречана које улазе у атар Општине београдске; за тим граница атара иде поред Кошутњака, Липака и Репишта и долази до самог села Жаркова, па путем Београд—Лазаревац до Белих Вода до на један километар југозападно од водоводних инсталација. Одавде граница иде на запад право на Саву и завршава се више стругаре „Макиш" и више горњег краја Аде Циганлије. У овај нови атар улазе и острва: Циганлија, Ратно и Хуја. За овако проширен атар Општине града Београда, који је повећан у површини за више од три пута (од 2480 хектара колико је Београд имао у старим границама, на 7640 хектара колико сад има), требало је прво утврдити грађевински реон, који је Законом о атару града Београда био утврђен само за део око Дедиња до железничке колоније у Раковици. До доношења Закона о атару Грађевински реон за Београд био је одређен за део који на истоку обухвата до Лаудановог шанца од Дунава до Смедеревског друма и од овог старом Реонском улицом ко.ја је ишла Чубурским потоком до састава са Мокролушким потоком код Топовских шупа. Јужна граница грађевинског реона простирала се од ушћа Топчидерске реке, Топчидерским друмом до Топчидерске цркве, друмом поред цркве за Дедиње до болнице Женских лекара, улицом Леди Каудри до касарни на Бањичком брду, па улицом Бањички венац преко општинског расадника до везе са новим друмом Београд—Авала до састава са одређеним грађевинским реоном код Топовских шупа на саставу Чубурског и Мокролушког потока. После доношења Закона о атару града Београда прошиоиван је грађевински реон на југу за део око Чукарице до пута за Жарково преко Михаиловца за који је део израђена први пут и регулаци ја Чукарице и доњег дела Михаиловца и на истоку за део Смедеревским друмом до Цветкове механе, Господарским путем (ул. Господара Вучића), јужно од Чубурског потока преко Пашиног брда,