Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 501

Душановца до Вождовца (стари Крагу.јевачки друм) за који је израђена и регулација али грађевински реон још није дефинитивно одређен. За део Београда од ушћа Топчидерске реке — односно од Топчидерског друма код Господарске механе до Фабрике ' шећера ка Топчидеру и Дедињу преко Бановог брда према Жаркову, Кошутњаку, Раковици и Кнежевцу, за које земљиште није још одређен грађевински реон, није такође израђен ни регулациони план. Тако исто за део Београда од Бањичких логора ка селу Бањици и Јајинцима није још израђена регулација, нити одређен грађевински реон. За знатан део овог земљишта нема још ни израђених ситуационих планова на којима б'и се пројекат генералног регулационог плана могао радити. По члану 5 Закона о атару Општине града Београда, општина је требала да ново одређени атар општине, подели на зоне према самој намени и потреби изградње тих зона, и да изради Уредбу о тој подели атара на зоне и о проширењу садашњег грађевинског реона Београда у обиму новог атара. Ову Уредбу општина ни до данас није још израдила, као што није проширила и потпуно одредила гра-* ђевински реон у обиму атара. Тако исто по ставу 3 чл. 5 Закона о атару општина је требала да изради Грађевинску уредбу за оне делове атара, који не буду ушли у грађевински реон града Београда, по којој се могу подизати грађевине на тим деловима атара а према намени по зонама како је то у ставу 2 истог Закона одређено. Ни ову Уредбу општина није још стигла да изради. Сем тога по чл. 6 Закона о атару, требала је да се пропише Грађевинска уредба о техничко.ј изградњи насеља ван атара Општине града Београда, на простору суседних општина, а нарочито дуж главних друмова, који воде у Београд. Овом Уредбом требао се одредити простор и начин за пошумљавање околине Београда. Ни ова Уредба није још израђена. Према томе прописи Закона о атару решили су само питање атара а међутим нису могли још решити питања ко.ја су у вези са уређењем и подизањем Београда, јер овим Законом није остављен и рок у коме се ова питања: одређење грађевинског пеона, поделе атара на зоне и израде потребних уредаба о уређењу и изграђивању Београда и најближе околине, имају решити и израдити. Тек доношењем новог Грађевинског закона и сад обнародовањем Правилника о изради регулационих планова и Општих упутстава о изради Уредбе о извођењу ових планова и грађевинског правилника, одређени су, поред детаљних одредаба о свима пословима који се имају извршити односно уређења и изграђивања насеља, још и начин на који се ови послови имају вршити и рокови у коме се сви они у потпуности имају извршити. Док се Законом о местима од 1866 и 1885 г. по коме су

се до сад радили регулациони планови у Београду, а такође и овим Законом о атару Београда из 1929 год., није одређивало шта се све има радити и како се имају радити регулациони планови, дотле се новим Грађевинским законом и сад Правилником о изради регулационих планова и Општим упутствима за израду Уредбе, детаљно утврђује и одређује како се регулациони планови имају радити, шта имају садржавати и на какве се обзире и услове има обраћати пажња при овом раду. До сада се није тражила Уредба о извођењу регулационог плана а сада је и она потребна да би се регулациони планови што боље и што потпуније могли претставити, разумети а према томе боље и применити. Овим Грађевинским законом, Правилником и Општим упутствима први пут су код нас дати прописи за израду регулационих планова обзиром на савремене прописе и захтеве науке о уређењу, подизању, проширењу, побољшању хигијенских услова и улепшавању насеља, познате под општим именом науке о Урбанизму, и овим је прописима и захтевима сад и код нас дата законска санкција. Од сада ће се и код нас морати водити рачуна о Урбанизму и све радње које се имају извести приликом пројектовања и извођења регулације морају се ставити на научну основу која има и код нас да покаже боље резултате него што је било досад, када се радила регулација без икаквих прописа или са недовољним, непотпуним, неодређеним и несистематски обрађеним прописима, који, и кад су унеколико постојали, нису имали никакву законску подлогу на основу које би се могли захтевати и по којима би се морали сви управл^ати. Зато се и дешавало често да се извесне регулације пројектоване по извесном програму, ускоро мењају да од њих не остане никаквог тоага. За ово је најбољи пример израђени пројект регулације града Београда на основу међународног конкурса, за који је потрошено више милиона динара, али који нити је потпуно био израђен, нити је оно што је било израђено могло да се одржи и да се по тако израђеном плану поступи. Нов Грађевински закон у § 4 прописује шта регулациони план има да одређује према месним приликама и потребама. По овим прописима регулациони план Београда мора да одређује: 1) граћевински реон са границама ужег и ширег реона; 2) заштитнн појас; 3) регулационе линије улица и путева (са ознаком њихове ширине), тргова, тротоара, водовода, вртова, као и регулацију места на којима се комуникације укрштају; 4) грађевинске линије зграда, где ове отступају од регулационе линије; 5) иравце и потребно земљпште за железнички, трамвајски, водни, аутомобилски и ваздушни саобраћај;