Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

С гр. 503

в) о трговини, индустрији, занатству а нарочито која је од ових грана привреде у преимућству и на које се развијање има даље обратити нарочита пажња; г) о постојећем саобраћају, као и о оном који се може очекивати у најближој будућности пошто се у главним линијама утврде главне саобраћајнице које треба да служе транзитном (пролазном) месном саобраћају и одреде друге дентралне, периферијске и радиалне саобраћајнице, за олакшање главног саобраћаја, а све обзиром на одређена места за пијаце и тргове по врстама намене и ради саобраћаја између њих и одређених места за железничке и паробродске станице и друга важна скупљајућа места; д) о постојећем водоводу и канализацији и евентуалним изменама и допунама ових. Ако ови објекти не постоје или постоје само делимично, онда у програму дати потребне иодатке о главним спроводницама за канализацију и водовод, којим улицама треба их спровести, као и начин на који се ови радови намеравају изводити; ђ) о грађевинском материјалу који се за грађење може употребити, место на коме се налази, и да ли се у многоме са стране доноси; е) о финансијској могућности извођења појединих радова на уређењу и регулацији насеља и подизању и одређивању водовода и канализације као и о. правцу у коме се ови радови имају даље развијати; з) о оснивању и развијању насеља и изгледима за даље развијање и напредовање. То су у главном изложене онште одредбе које треба програм да садржи и податци који треба да се прикупе, да би се могло приступити изради регулационих планова. Поред ових одређења и података, за Београд специјално треба да се реши питање саобраћајне везе са Земуном и Панчевом и железничког саобраћаја у самом Београду и у његовој најближој околини, а које питање ево већ за више од 10 година није још решено. Ово питање железничког саобраћаја сад је најважније и најактуелније, јер се без њега не може приступити изради дефинитивног регулационог плана, пошто би регулација израђена без утврђеног железничког саобраћаја морала да се у скором року мења, као што се је и до сада у неколико пута, само због непотпуно решеног железничког саобраћаја, регулација Београда морала мењати, што је било увек на штету уређења Београда и општинских интереса. Осим тога програмом за уређење Београда треба да се реши питање уређења и изградње насеља ван атара Општине града Београда, на простору суседних општина, за које је већ гребала да буде по чл. 6 Закона о атару Београда израђена Грађевинска уредба о техничкој изградњи тих насеља, а нарочито дуж главних друмова, који воде у Београд. Ова Уредба не може да се изради док ситуациони планови и за те делове не буду изра-

ђени и не буду готови регулациони планови за цео атар Београда. За Београд је од нарочите важности уређење и пошумљавање земљишта на атару суседних општина и дуж главних путова, јер се сад ово земљиште интензивно изграђује без икаквих прописа. Ово је нарочито важно за пут Београд—Авала који је сад потпуно модерно саграђен а на самој Авали отворен народни нарк са знатним новчаним жртвама, али поред кога се пута и у подножју саме Авале подижу грађевине без икаквих техничких и хигијенских прописа и које само руже околину и штете угледу Београда. То исто важи за Смедеревски, Вишњички и Шабачки друм поред којих се такође подижу зграде без икаквог реда, сигурности и изгледа. Кад општина прикупи изложене податке, онда треба да приступи решењу напред одређених питања и то: 1. Одређење границе регулационог плана у којој се има налазиги грађевински реон и заштитни појас, по т. 1. чл. 12 Правилника о изради регулационих планова. Као граница регулационог илана сматра се она граница која обухвата цео терен на коме општина намерава да контролише извођење регулације и да одобрава парцелацију земљишта по § 54 — § 56 Грађевинског закона. У овако утврђеној граници има да се налази грађевински реон са одређеном границом за ужи и шири реон, заштитни појас са пошумљавањем, као и оне површине ван грађевинског реона и заштитног појаса до граница атара, ако се грађевински реон не простире до самог општинског атара. За ове површине ван грађевинског реона и заштитног појаса треба да се одреди, по ставу 2 § 5 Грађевинског закона, начин подизања грађевина, ако се одобри да се и на овом делу могу подизати грађевине, као и да се одреде површине, које ће се искорншћавати у пољопривредне и друге сврхе, а све обзиром на будуће проширење грађевннског реона Београда. Одређење границе регулационог плана за Београд претставља врло важно и тешко питање, чијем решавању треба што пре приступити и са што више потребних података, јер од њега зависи у главном, у коме ће се правцу будући Београд ширити и развијати, како ће се подизати и изграђивати и на коју површину намерава Општина да прошири своју грађевинску власт у погледу подизања грађевина и уређења Београда и најближе околине. 2. Одређење грађевинског реона у коме се Београд има стварно да насељава, подиже и уређује за извесан број година а с обзиром на стварну потребу према развитку насеља и порасту становништва, као и на финансијску моћ Оиштине за извођење комуналних радова у тако ограниченом грађевинском реону. За Београд има сад да се реши једно врло важно питање, које је решавано дуги низ година, али које се дефинитивно није ни до данас могло решиги. Нови Грађевински