Opštinske novine

Стр. 504

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

закон одређено тражи постављање и одређење грађевинског реона и о њему се сада мора донети решење, које ће за известан број година бити дефинитвно. Као што је иоменуто напред, питање грађевинског реона Београда није се могло решити дефинитивно због тога што није било законске-могућности за одређење начина грађења иза грађевинског реона, већ се оставило да се овај део подиже без икаквих прописа и да се реон проширује после извршеног изграђивања. Сад је Грађевинским законом одређено како ће поред грађевинског реона, да се утврди и начин подизања и изграђивања и ван грађевинског реона, ако се усвоји, да се и за овај део, из било каквих разлога, одобри нарочити начин за подизање грађевина, а не остави се, да се овај део употреби само за пољопривредне сврхе или за пошумљавање. Осим тога новим Грађевинским законом одређено је (§ 13) да се грађевински реон има да састоји из два дела и то, један део т.зв. ужи реон треба по правилу да обухвати већ изграђени и насељени део града а други део т.зв. шири реон треба да обухвата још неизграђени и ненасељени део града. Но нриликом израде регулационог плана могу се границе ових реона одредиги и без обзира да ли су они и у колико изграђени и насељени. По § 47 предвиђено је да се све земљиште у ужем грађевинском реону, ако је по регулационом плану предвиђено за зидање и ако одговара општим захтевима Грађевинског закона, Уредбе о извођењу регулационог плана и грађевинског правилника, може употребити за градилиште, а земљиште у ширем реону, и ако иначе задовољава опште услове, може постати градилиштем тек онда, када га Општина за такво прогласи. Ово проглашење земљишта у ширем реону за градилиште Општина ће вршити допуном Уредбе о извођењу регулационог плана а према потреби и развитку насеља, утврђиваће ред по коме ће се проширивати ужи реон и поједини комплекси у ширем реону изграђивати и насељавати. Према овим прописима за ужи и шири реон и за градилиште, има се утврђивати грађевински реон и извршити подела: на ужи реон, у коме све земљиште, које одговара прописима Грађевинског закона и грађевинског правилника, постаје градилиште на коме се по утврђеној регулацији може градити, и на шири реон, на коме се не може градити, док општина не прогласи да и то земљиште у ширем реону може постати градилиштем и да се на њему може градити. За Београд, овакав какав је сад, раширен, раштркан и са зградама подигнутим скоро по целој територији новог атара, тешко је одредити грађевински реон. Још теже је решити које делове треба узети у ужи реон тј. у коме се грађење може и даље вршити а које' делове за шири реон т.ј. у коме се грађење не може више вршити, док се претходно не изгради

бар приближно ужи реон, па да после општина проширује овај и на шири реон. Ово је за Београд такође једно крупно и тешко не само урбанистичко него и економско-социјално питање, од кога на првом месту зависи будућа грађевинска политика Београда. По новом Грађевинском закону, за ужи реон Београда, Општина има да води бригу о свима општим и комуналним питањима а о ширем реону не мора да се брине догод и овај реон не уђе у ужи реон. Како је досад општина већ предузела извесне обавезе према свима крајевима, на којима је почело зидање, то би сад тешко могла напустити те крајеве, где је зидање већ делимично извршено и оставити их ширем реону, на коме се зидање не може више вршити. Сад је врло тешко одредити границу између ужег и ширег реона и ово ће питање за Београд бити једно од најделикатнијих, али се оно ипак мора решити. За Београд треба да се нађе такав начин изграђивања који ће задовољити стварне потребе Београда у једном ужем реону, а оставити могућност подизања и околних већ започетих насеља, која се имају под нарочитим условима подизати, а о којима општина мора и даље водити рачуна. Само сад то треба обазриво и мудро решити према стварној потреби опшгине и грађана, према финансијској могућности извођења потребних комуналних радова и према одређеним прописима новог Грађевинског закона, Правилника о изради регулационог плана и општим условима за израду уредбе о извођењу регулационог плана, а који прописи дају општини потпуну слободу у решавању ових питања, али само под условом да ова одређена питања мора решити у року који јој је Грађевинским законом дат. 3. Одређивање заштитног појаса. Постављање заштитног појаса око грађевинског реона има два циља: прво да ограничи на сигуран начин земљиште које је грађевинским реоном одређено за изграђивање, од даљег проширења и безвласног грађења, и друго: да се у већој површини добије извор чиста и здрава ваздуха и што боља заштита од ветрова. Заштитни појас може да се постави и између ужег и ширег реона где се за то потреба укаже и где се може извести. У Београду постављање Заштитног појаса такође је један проблем који се има решити кад и одређење грађевинског реона и подела на ужи и шири реон. На старом београдском атару већ је почето делимично пошумљавање, које се мора узети у обзир кад се буде одређивао Заштитни појас. Као што се не може одредити јасна граница између ужег и ширег реона у Београду, тако исто не може се одредити потпуна граница Заштитног појаса онако како је Грађевинским законом прописана. Заштитни појас у Београду мора бити на тај начин одређен, што ће се већ образоване групе зеленила по могућству повезати са већим алејама или засађеним булеварима, или новим