Opštinske novine

д.р Милутин Нешковић проф. Медицинског факултета.

Проблеми исхране

I. Питање исхране уопште иије само питање индивндуалних интереса; оно има много шири значај, и хигиенски, и социални, и економски. Узимајући у обзир делокруг рада сваке напредне и смишљене државне политике, питање исхране је, поред осталог, једно важно национално питање. Оно је у свима његовим облицима и једно од важнијих комуналних питања. У нашој јавности писало се и пише врло често о исхрани. И за чудо, док се о исхрани животиња (кокошију, крава, свиња, и т. д.) пише на основу чињеница утврђених научним истраживањима и дугогодишњим животним искуством, догле се о исхрани човека пише без много обзира на основне истине које је медицинска наука утврдила. — Таквим писањем не постиже се никакав просветни циљ; напротив, заблуде, не само оне које и иначе иостоје у нашем народу већ и друге нове, угврђују се и шире даље. Наш човек се не храни добро, у огромној већини случајева. То је непобитна истина. Не хране се добро не само они који немају довољно материалних срестава, већ и они који живе у материалном изобиљу. Не хране се добро једни, а не би се хранили ни други, зато што немају, у огромној већини случајева, јасне појмове о потребама човечјег организма у погледу исхране. И намеће се обавеза за све јавне раднике, који расправљају о исхрани човека, да о том питању говоре и пишу онако како то налажу научне истине. — По садашњем стању ствари, за широку јавност најнеопходније је да се свако пре свега упозна са основним научним појмовима о исхрани. Тек на тој здравој основи могуће је даље зидати. Да неко може да чита, потребно је пре свега да научи азбуку. По истом начелу, да неко може да разуме и примени савете и упутства о исхрани, било кад је здрав било кад је болестан, погребно је да има извесне основне појмове о исхрани, да зна: зашто се уопште храни; зашто је потребно узимати извесну (ни мању ни много већу) количину хране; које хранљиве материје и у којој количини, под различитим животним околностима, задовољавају његове потребе; и г. д., и т. д.. Писац ових редова обраћа се најширој јавности; разумљиво је, дакле, зашто овај

његов чланак о исхрани човека има за циљ да изложи на најприступачнији начин основне научне појмове о исхрани. * Сваки организам, самим тим што живи, приморан је да гроши извесну количину материје и енергије. •— Овај двоструки утрошак, као неопходна потреба, омогућава целокупан рад свих телесних органа и обнову радом оштећених телесних ткива, с једне стране; с друге стране, испољавајући се великим делом у виду топлоте, он омогућава одржање унутрашње телесне температуре на једној сталној висини. Овоме треба додати, код младог организма, потребе ради стван рања нових телесних ткива, потребе које изискују растење. Све ове потребе наш организам може да подмири само на два начина: или сталним трошењем својих сопствених ткива, или узимањем потребних материја (и енергије) из спољашње средине. —■ Први начин се одиграва кад организам гладује; други начин, кад се организам потпуно и правилно исхрањује. У првом случају, организам, гладујући, трошећи сопствена ткива, губи од своје тежине, мршави; у другом случају, организам, хранећи се, одржава своју тежину (налази се у „равнотежи исхране"), или добија у тежини, гоји се. Не радећи ништа, радећи телесни или умни посао, живећи, човек се троши: он тај утрошак надокнађава, под нормалним околностима, из спољашње средине у виду хранљивих материја. — Човек се храни, јер без хране неби могао да одржи свој организам у нормалном физиолошком стању. Човек се хранн да би могао да живи. * Познато је да је сваком организму потребна извесна количина хране која би се, обзиром на иагомилану енергију коју у себи садржи, могла да изрази бројем калорија. Према овоме проблем исхране био би врло једноставан; он би се сводио, с једне стране, на одређивање вредности (енергетске) појединих хранљивих материја у калоријама, с друге стране, у одређивању величине потреба нашег организма у храни т. ј. у одређивању потребног броја калорија за 24 часа. Овако једнострано посматрање проблема ис-