Opštinske novine

Стр. 482

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

хране било би погрешно. Човек не узима храну само зато што му је потребна енергија коју он непрекидно троши. Без обзира на енергију, човек (одрастао или неодрастао) путем хране задовољава још многе друге врло важне и неопходне физиолошке потребе: потребу за извесном врстом (и количином) минералних супстанција (соли); потребу, још већу, за извесним органиским продуктима сложенијег, познатог или непознатог, хемијског састава, које продукге организам сам не би могао да изгради, а неопходно су му потребни за одржање живота (н.пр. витамини). Многе материје, а нарочито природни продукти, делови биљака и животиња, садрже у себи поред нагомилане енергије у виду хранљивих састојака (беланчевина, масти и угљених-хидрата) још и минералних супстанција и разних других чинилаца, неопходних за одржање живота. — Човек би, дакле, могао међу хранљивим материјама да изабере оне врсте и да употреби оне количине тако да свој организам снабде свим оним што му је у погледу исхране потребно. * Проблем исхране, као што видимо (а доцније ће се видети још јасније), врло је сложен проблем; он се не да свести искључиво на питање снабдевања организма једном извесном неопходном количином енергије. Исхрана неког организма не постиже се самом количином хране (бројем калорија); потребно је да употребљена храна буде и нарочитог састава. Сем тога треба имати увиду да потребе у храни, и по количини и по каквоћи, нису за све личности, па чак и за једну исту личност, под различитим околностима, истовегне: другојаче потребе у храни има дете, другојаче одрастао човек; другојаче онај који ради, другојаче онај који не ради; другојаче здрав човек, другојаче болесник или онај који се од неке прележане болести опоравља; и т. д.. Поред тога, кад је реч о практичној страни исхране, треба нагласити: да човек није у стању све материје, које би теориски могле да му послуже као храна, да употреби у циљу исхране. — Наш прибор за варење није у стању да вари многе хранљиве материје које организам других животиња може да искористи. Има хранљивих материја које су за наш организам несварљиве, има их које су сварљиве, теже или лакше; најзад, има и таквих које су, употребљене у мањим количинама, потребне и корисне, али које, употребљене у великим количинама, постају штетне и опасне, јер проузрокују тешке поремећаје прибора за варење, а тиме и поремећаје целокупног организма. Проблем исхране је не само један сложен већ и један важан проблем, пошто од правилности и потпуности исхране зависе све мно-

гобројне животне радње сваког организма. Човек би могао правилно да реши питање своје исхране, ослањајући се једино на природни инстинкт, као што то раде друге животиње. Али се у свакидашњој пракси дешава врло често да се, свесно или несвесно, здрав природни нагон за животним потребама жртвује жељи за уживањем: човек се у питању исхране руководи понајчешће гурманлуком и навикама кујне, изузимајући случајеве кад је бедом принуђен да се храни оним што му провиђење пружи. По питању сопствене исхране човек треба да поступа са много више здравог разума, кад му је већ природни нагон закржљао и искварен: он треба да се руководи чињеницама које је наука утврдила а животно искуство погврдпло. Ово нарочито важи за становника градских агломерација, где је проблем исхране и много компликованији. * При проучавању питања исхране треба водити рачуна: 1) о храни, о њеним хранљивим састојцима и њиховој хранљивој вредности; 2) о оброку исхране т. ј. о количини хране потребној за 24 часа; 3) о сваривању хране и о усисавању њених варењем упрошћених хранљивих састојака. 1. О ХРАНИ Уопште узев, под храном треба сматрати сваку природну или вештачку творевину: 1) која служи за изградњу нових телесних ткива или је употребљена за репарацију телесних ткива, оштећених приликом физиолошког рада; 2) која, сагоревајући у унутрашњости организма (у самим телесним ткивима), производи енергију потребну за физиолошки рад организма и за одржање телесне температуре. Храну од које живимо сачињавају разне врсте хранљивих творевина. —- Хранљиве творевине понајчешће су сложене супстанције, састављане из мањег или већег броја хемијских једињења органског и неорганског порекла. Ова једињења обзиром на исхрану можемо да назовемо једном речју хранљиве материје. У хранљиве материје убрајамо још и ваздушни кисеоник, пошто овај хемијски елеменат игра исто тако важну улогу у исхрани. Хранљиве материје уопште делимо у две групе: у органске хранљиве материје и у неорганске хранљиве материје. А. — Органске хранљиве материје. У ову групу хранљивих материја спадају: беланчевине, масти и угљени-хидрати. а. — Беланчевине. Беланчевине се налазе нарочито у хранљивим творевинама као што су: месо, млеко, пасуљ, грашак, сочиво, и г. д.; према томе