Opštinske novine

Стр. 508

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

праксе у општинској служби, не може се имати и добар општински службеник. Општинска служба неможе се отправљати по неком калупу и шаблону, већ сваки поједини предмет захтева студирање и познавање самога посла. Такви разноврсни и деликатни послови у општини захтевају и много више стручног знања, а стручно знање постиже се једино у стручним школама и дугогодишњом праксом. Затим, како су наше општине и дадас, а и у будуће ће бити још већи културни и економски центри нашега народа, то један општински службеник мора да позна.је и целокупну комуналну политику, што је једном човеку само са општим образовањем то апсолутно немогуће. Као најмању школску квалификацију за општинску службу предвидети четири разреда гимназије, затим дужу праксу и свршену школу за комуналну службу. У колико би кандидат имао већу школску спрему, у толико би мањи број година имао да проведе у стручној школи и на пракси пре него што постане сталним службеником. Сасвим је оправдано гледиште г. Видаковића, да за напредак у служби и заузимање појединих водећих звања не треба да буде само услов већа школа, већ и успех у само.ј служби. Минимум принадлежности општинских службеника, ако не код свију, на сваки начин код сеоских и мањих варошких општина утврдити законом. Да би веће гратске општине могле својим статутом да уреде ово питање, пошто се и ту утврди један минимум у закону, испод кога те принадлежности не могу да буду мање. У обадва случаја, оне не би смеле ни у ком случају да буду мање но што су код државних чиновника одговарајуће школске спреме и године службе. Право на личну и породичну пензију треба обезбедити сваком службенику, јер не само што то захтева и сама социјална правда, већ то захтевају и сами интереси службе, јер један службеник може да буде само онда савестан и предан у своме раду када може да гледа сигурно у своју и своје породице будућност. Исплата ћензија код већих градских општина могла би да буде и из редовних буџета, али је најбоље да се оснује један Пензиони фонд за целу државу, док би то за сеоске и мање варошке општинске чиновнике било облигатно. Оснивањем Пензшских фондова по бановинама створиће се само много већи и излишни издатци тих Фондова, који би се могли употребити на исплату пензија. Служба општинских чиновника имала би да буде стална. Ову сталност захтева сама потреба и интереси општинске администрације, јер један чиновник, који врши један тако деликатан посао, не сме да зависи ни од кога, већ само од свога рада и успеха у њему. Досадањи несталан положа.ј општинских чиновника у појединим деловима наше државе, највише је доприносио нежељеним и штетним резултатима.

Сва досадашња стечена права општинских службеника неминовно признати и новим законима. Ово је не само постулат уставног права, већ и интерес службе, јер ће садањи рутинир&ни општински службеници најбол>е моћи одмах и без застоја да примене све нове одредбе ових закона, што би то било апсолутно немогуће са новим службеницима, па ма какве они квалификције имали. Затим, нови кадар општинских чиновника моћи ће најбоље да се оспособи за службу поред ових садањих старих и искусних работника и на тај начин припреми се да их замену, када они буду морали да им уступе своја места. И најзад, ово захтева и сам хуманитет, јер не би било право да се један велики број службеника са њиховим породицама избаци на улицу, ма да су све до сада могли да са успехом обављају своју тешку службу. Све повластице које уживају и државни чиновници, безусловно признати и општинским службеницима. Јер и они су исто тако јавни службеници, чак и више. Они поред општинских послова, који су корисни и за државу, отправљају и један добар део и државних послова. У ове повластице нарочито спадају: повлашћена всжња, лечење у бањама, годишњи одмор, плаћено боловање и томе слично. Прелаз из државне службе у општинску и обратно признати и за напредовање и пензију. За расправу по кривицама општинских службеника дисциплинске природе, установити општинске дисциплинске судове првог степена код срезова, а исто тако и општинске дисциплинске судове другог степена код бановина. Уопште дисциплинске судове првог степена претседници истих треба да буду срески судија, а код другог степена један управно-политички чиновник дотичне бановине у рангу начелника одељења. У оба суда по један суди.ја да буде општински службеник, јер компликованост послова код општина захтева да један судија буде лице, коме је тај посао најбоље познат. За потпуно економско обезбеђење и социјално осигурање општинских службеника, потребно ,/е основати један потпорни Фонд за осигурање општинскнх службеника у свима случајевима нужде. На ппвом месту обезбедити им матери.јалну помоћ у случајевима болести, смрти, старости и изнемоглости као и V свима осталим несрећним случајевима где је потребна новчана помоћ. Затим неопходно је да имају и једну своју установу за штедњу и кредит, из које би у свима случајевима могли добијати брзу, и јевтину позајмицу. Сретства за Фонд осигурања, дали би подједнако општински службеници и општине а по могућству и сама држава. Оснивање једне овакве културно-социјалне установе општинских службеника треба предвидети у самом Закону о општинама. Она би се уредила на принципу самоуправе а била би под извесном рачунском контролом државе.