Opštinske novine

Бг. Марија Ва.јс-Га.јић шеф Централног уреда за заштиту деце

Дечје обданиште Дечје обданиште је реч, која се удомаћила код великог броја београдских грађана и ко год жели да учини нешто за једно незаштићено или напуштено дете, прва му је мисао да дете пошаље у обданиште. И тако код нас многи индетификују заштиту уопште са обдаништем. Обданиште — сама реч казује — је установа, која прима само преко дана децу, која услед социјалних, здравствених, васпитних или економских прилика немају све услове код куће за правилан душевни и телесни развитак. Обданиште не прекида природну везу између детета и родитеља, оно само регулише штетни утицај околине и замењује родитељски надзор. Јер штићеници обданишта треба да су сва деца, чије су мајке ван куће, или су толико заузете привредним послом у кући, да не могу пазити на сво.ју малу децу. Као и сва деца из кућа, где влада беспослица и беда, Обданиште има према томе ванредно важну социјалну функцију. Поред тога оно има да земени детету преко дана родитељску кућу, па мора према томе да је у сваком погледу спремно. Обданиште се развило из тако званих забавишта. У XVIII и XIX столећу било је у Немачкој, Швајцарској, Француској и Енглеско.ј јавних радника који су указали на потребу, да јавност води рачуна не само о васпитању и душевном стању школског него и претшколског детета, пошто је то доба, када се почиње да развија дечја душа и фантазија. Психолошке студије показале су, да су утисци из доба претшколског детета судбоносни за развитак човека како у душевном тако и у телесном погледу. Крајем XVIII столећа, кад су жене услед социјалних прилика биле у све већем броју присиљене да напуштају кућу и траже зараде по фабрикама, предузећима и приватним кућама ређали су се несрећни случајеви деце, која су остала без надзора. Мале бебе чамиле су закључане у собама, а мала и школска деца живела су на улици. У то доба захтева велики доброгвор човечанства Ре81:а1о221 у Швајцарској помоћ и заштиту за ову децу. Он оснива установу,. где су нашла уточишта деца у ваншколском времену. Његов сарадник ОђегНп оснива забавиште за малу децу које личи по методама и изгледу на школу. Тек доцније јавља се својим студијама и практичним радом у Немачкој велики поборник за права

дечје склониште малог детета Ргбће1 који захтева, да се малом детету пружа она нега и васпигање, које одговара детету од 3—6 година. Нарочито се пажња поклања оснивању обданишта у индустријској Енглеској и 1800 год. отворио је Кођег! 0\\'еп прво дечје обданиште поред своје фабрике у №\\' 1.атагк-у. 1825 године постоји већ организација тако званих „1пГап1 бсћоо1б". Скоро и усто време отварале су се по примеру 0\\'еп-а дечја обданишта у Француској, која је министар 5а1\'апс1у 1837 уврстио као „школе за рано детињство" у јединствену организацију француске основне поуке. Развитком индустрије оснивале су фабрике у своме склопу обданишта за одојчад или

Одељење за скидање одела у обданишту за малу децу

т. з. „колевке" где раднице ујутру кад дођу на рад предају своју одојчад нези стручне сестре, подоје децу за време радног одмора, а увече односе опет кући. Тако су се током последњих деценија према дечјој старости развиле три врсте дечјих обданишта и то: 1) колевке или обданишта за одојчад и децу до 2 или 3 године, 2) обданишта за децу од 2—6 година, где се деца хране и остају цео дан или забавишта за децу од 3—6 година, у којима се деца не хране и проведу само 4—5 сати дневно, а 3) и тако звана дечја склоништа у која се примају на храну и боравак школска деца ван школског времена. Од нарочитог значаја биле су ове установе после рата када су се социјалне прилике знатно погоршале и тако су се за последњих 14 година развила у великом броју у свим земљама