Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 485

Да су неорганске материје и одраслом организму потребне произлази из следеће чињенице: утврђен® је да одрастао организам губи (путем мокраће, фекалних материја и.знојем) отприлике 25 грама дневно минералних супстанција; (од ове количине долази на кухињску со половина, остатак сачињавају сулфати и фосфати натриума, калиума и магнезиума, мала количина гвожђа и у траговима манганез, јод, бром, арсеник и т. д.)- — Логично је да се ова.ј губитак мора да надокнади путем исхране. Сем улоге у изградњи ткива неорганске материје врше и друге врло важне улоге, општег и спенијалног значаја: Минералне супстанције,.на пример, играју важну биофизичку улогу као посредници измећу ткива и течности у организму: познато је да су, под пормалним околностима, V једном истом организму количине свих минералних соли у ћелијама ткива и количине свих минералних соли V телесним течностима једнаке; научно речено, у ткивима и у течностима једног истог ооганизма влада исти осмотички притисак. Ова једнакост осмотичких притисака неопходно |е потребна ради одржања нопмалног стања ткива и ради њиховог правилног функционисања. — Могуће је навести још друге примепе, којима би се исто тако показало да минералне супстанције играју важну улогу V еконмиш нашег организма; наведени примеои довољно јасно показују њихов општи физиолошки значај. У даљем излагању о неорганским хранљивим материјама, биће наглашено какве специјалне улоге врше поједине од ових материја. У групу неорганских хранљивих материја спада.ју: разне врсте минералних супстанција, вода и кисеоник. а. — Кисеоник. Кисеоник је гасовит хемијски елеманат који се поред неких других гасова налази у атмосферском ваздуху. Дисањем, уношењем ваздуха у плућа, организам се снабдева кисеоником кош, везујући се за црвена крвна зрнца, из плућа посретством крви бива разнет по целом организму. — Кисеоник је организму, свим његовим ткивима, неопходно потребан, јер без њега не би могло да се врши сагоревање органских хранљивих материја, те према томе не би било могуће снабдевање организма оним што му је неопходно за вршење животних радњи: енергијом и топлотом. И кисеоник је, дакле, хранљива материја, V ширем смислу те речи. б. — Вода. Сваки организам поред чврстих састојака садржи велики проценат воде: тело новороћенчета, нзпример, садржи око седамдесет процената воде, тело одраслог човека нешто мање, око шездесет процената. У организму вода врши важне улоге. Узмимо два примера: Вода телесних течности

(вода крви, на пример) служи као преносно средство за све оне супстанције које су у њој растворене, или се у њој налазе у ситним, голим оком невидљивим делићима. Све ове супстанције, било да служе организму као храна или за нешто друго, било да имају као отпатци да буду избачене из организма, — једино благодарећи присуству воде могу да буду, у првом случају, растурене по свим ткивима, у другом случају, сакуиљене од разних ткива и избачене напоље кроз бубреге, црева или путем зно.ја. — Вода телесних ћелија која натапа чврсте супстанције (или се у њима садржи), те према томе чини саставни део ткива, игра исто тако врло важну улогу: без те воде беланчевине ћелија, на пример, не би се налазиле у оном нарочитом питијастом стању које је једино погодно за све животне радње. Наш организам губи свакодневно доста велику количину воде; на пример, одрастао човек изгуби за двадесет четири часа: мокрењем око литар и по, знојењем око пола литра; дисањем приближно исто толико; путем измета око сто кубних сантиметара. Узимајући у обзир важност улога које вода врши у организму, овај стални губитак V води мора да се надокнади; ми тај губитак надокнађавамо путем исхране: водом која се у хранљивим творевинама налази или водом разних врста пића. И вода је, дакле, ранљива материја, у ширем смислу те речи. в. — Минералне супстанције. У нашем организму, у његовим ткивима и течностима, налазе се разне минералне соли. Навели смо неколико примера већ раније из којих се видело које и колико важне улоге соли играју у организму. Сем наведених улога заједничких за све минералне соли скупа, поједине врсте соли играју посебне, исто тако врло важне улоге. Узмимо само неколико примера: Куњска со (натриум-хлорид) улази у састав готово свих ткива нашег организма; она је исто тако неопходно потребна ради стварања многобројних сокова ко.је наш организам лучи; од ње постаје сона киселина желудачног сока; и т. д. и т. д.. — Да напоменемо најзад, поред многих других улога, још и улогу коју куњска со игра у сузбијању тровања организма киселинама које у њему самом постају: од куњске соли у присуству калиумовог карбоната (унетог у организам биљном храном) постаје натриумов карбонат; натриумов карбонат, јединећи се са киселинама (сумпорном и фосфорном, ко.је у организму постају при сагоревању беланчевина), онемогућава њихово штетно дејство т. ј. спречава тровање организма које би иначе наступило услед нагомилавања киселина. Обзиром на многобројне и важне улоге које куњска со врши, обзиром на Чињеницу да наш организам губи свакодневно око де-