Opštinske novine

Стр. 484

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

разлику од обичних масти неки липоиди садрже још азот, фосфор, угљене хидрате, и т. д.. Липоиди унети путем хране разлижу се у цревима на своје састојке; шта бива са овим распадним продуктима видећемо доцније. Напомињемо још да је наш организам способан да сам изграђује липоиде својих ћелија, и да, по мишљењу извесних научника, код нормалног организма количина липоида хране не утиче ни у колико на количину липоида у ћелијама организма. У економији нашег организма масна тела (обичне масти и лепоиди) играју више физиолошких улога: 1) сагоревајући, она производе енергију (и топлоту); 2) она (липоиди нарочито) учествују у изградњи телесних ткива, јер нема ткива у нашем организму ко.ја не садрже макар и најмање количине масти; 3) нагомилане у извесним ткивима (нарочито поткожном), масти претстављају резервну храну, а служе још и као заштитни слој од спољашних топлотних промена. У погледу исхране, масти (било да сагоревају одмах било да се прво депонују у виду резерве) снабдевају организам поглавито извесном количином енергије. Видећемо доцније да масти, сагорева.јући, од свих хранљивих материја дају сразмерно тежинама на.јвећи број калорија. в. — Угљеии-хидрати. У групу угљених хидрата спадају многобројна и по особинама различита тела: целулоза, скроб и разне врсте шећера (научна подела: полисахариди, дисахариди и моносахариди). Заједничка особина угљених хидрата јесте та, што се сва та тела вештачки (кувањем са киселинама) или природно (у цревима) даду разложити на просте шећере. Прости шећери су, дакле, претставници ове групе хранљивих материја. Угљени хидрати се налазе нарочито у хранљивим творевинама биљног порекла: у биљним семенима, подземним стаблима и корењу (у виду скроба); у плодовима воћака (у виду разних врста шећера); у дрвенастим деловима биљака и дрвећа (у виду целулозе). У хранљивим творевинама животињског порекла има их такође, али у малим количинама: у млеку, у крви, у месу и у другим телесним органима, и то обично у виду шећера (млечног шећера, крвног шећера, и т. д.). Са гледишта исхране, није потребно упуштати се у проучавање разних врста угљених хидрата и њиних физичких и хемијских особина посебно. Важно је нагласити да угљени хидрати претстављају онолику хранљиву вредност у колико се у цревима могу да претворе у просте шећере, пре свега у гликозу (грожђани шећер). Због тога н.пр. целузоза за човека не претставља никакву храну, јер је наши пробавни сокови у цревима не растављају; напротив, травоједи делимично ис-

коришћавају целулозу, пошто се она под дејством извесних бактерија у цревима распада. Физиолошка улога угљених хидрата различита је код биљака и код животиња: код бил^ака угљени хидрати претставл^ају важан саставни део ћелија; код животиња претстављају главни извор енергије, чак и онда кад се налазе депоновани у облику гликогена (животињског скроба); ови деиои гликогена из неких ћелија (н. пр. белих крвних зрнаца) не исчезавају ни после најдуготрајнијег гладовања, што би значило да је тај гликогеп саставни део неких ћелија животињског организма. 1 ) У погледу исхране, уношењем угљених хидрата путем хране снабдевамо наш организам скоро искључиво извесном количином енергије. — Треба нагласити да је наш организам способан, употребл>авајући масти и беланчевине да сам изгради своје упљене хидрате (гликоген, гликозу и друге шећере), што значи да није неопходно потребно путем хране уносити угљене хидрате као такве. Б. — Неорганске хранљиве материје. У погледу исхране, свакоме је јасно: да беланчевине, масти и угљени хидрати с правом носе назив хранл>ивих материја; много је теже схватити, без нарочитих доказа и об.јашњења, да и извесне неорганске материје (н. пр. соли) могу с правом да носе исти. назив. Овакав начин поимања вероватно долази услед тога што смо ми навикли да сматрамо храном само оно што нам даје снагу и топлоту; у овом погледу, логично је, соли не претстављају никакву храну. У осталом, и у науци поглавлЈе ,,неорганских хранљивих материја" најновијег. је датума. Сваки организам (у ткивима и у течностима) садржи поред органских састо.јака (беланчевина, масти и уг.љених хидрата) и извесне неорганске састојке: воду, минералне соли, кисеоник и т. д.. За млад организам није потребно наро«што доказивати да су му за обављање свих зживотних радњи и за растење потребне сем Органских хранљивих материја и неорганске материје; јер је само по себи јасно да свако стварање нових ткива повлачи потребу за новим количинама соли, пошто соли, као што смо рекли, чине саставни део телесних ткива. 4— Због тога, на пр., млеко, као искључива храна одојчета, садржи не само органских Хранл^ивих материја, већ је богато и многим минералним солима. Ј ) Према научним радовима писца овога чланка, гликоза (крвни шећер) игра у животињском организму важну заштитну улогу; ова заштитна улога испољава се на два начина: 1) гликоза (онолико колико је има у крви и телесним ткивима) неопходна је ради одржања нормалног физичког стања беланчевинастих материја; 2) гликоза заштићава физичко стање беланчевина у организму од промена које би могле да наступе под дејством извесних отровних супстаиција.