Opštinske novine

Стр. 560

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

а) 3 а -у м н е р а д н и к е.

Професија Беланче- Масти

Угљених

Калорија

вина

хидрата

Млад лекар (Енглез) 127

302

2883

Лекар (48 година) 92 ,

235

1908

ЈТекар (25 година) 108

378

2709

Професор (Американац) 107

135

414

3392

Професор (Немац) 110

102

269

2503

Грађанин (Рус) 100

470

2746

Студент (Талијан) 104

351

2311

б) За физичке радни

к е.

Професија Белан-

Масти Угљених

Калорија

чевина

хидрата

Земљорадних (Француска) 157

740

4478

Ковач (Енглеска) 176

■ 71

666

4113

Француски војник (у рату) 182

651

3787

Француски морнар 152

' 591

3448

Пруски војник (у рату) 183

624

3625

Енглески војник 154

457

2793

Американски војник 197

553

3419

Тестераш (Астрахан) 211

867

5283

Обалски радник (Кронштат) 220

93Г

5602

Рударски радник (Томск) 266

985

5828

Дрводеља (Немац) 135

208

876

6079

* Сваком врстом хранљивог оброка постиже се увек исти резултат: човек, налазећи се у одређеним животним околностима и хранећи се одговарајућим оброцима, нити губи нити добија у тежини; човек правилно и довољно храњен задржава увек исту телесну тежину. У оваквом случају каже се да се организам налази у „равнотежи исхране" тј. да се налази и у „азотној равнотежи" и у „енергетској равнотежи". * Кад човек гладује (делимично или потпуно), кад је принос мањи од утрошка, његов организам губи од тежине, мршави. Опадање у тежини може да наступи: или кад човек не добија никакву храну, или кад добија хранљив оброк недовољне енергетске вредности (мањи број калорија), или кад добија недовољно или нимало беланчевина. * Кад човек добија више хране него што му је потребно, кад је принос већи од утрошка, његов организам добија у тежини, гоји се. Добијање у тежини, и поред обилатије исхране, не може да се постигне увек и код сваког организма, а нарочито не са сваком врстом храшћивих материја. Наш организам је тако устројен да уколико више хране добија утолико више и троши, бар до извесних граница. Ово нарочито важи за беланчевине унете преко потребног минимума: ако се човек налази у азотној равнотежи гј. добија у храни потребан минимум беланчевина, па

му се да већа количина беланчевина, његов ће организам задржавати беланчевине (азотно гојење), првог'дана сав вишак, другог мање, трећег још мање, док најзад, повећавајући сагоревање беланчевина, не успе да сагори сав унети вишак. Наш организам тежи да се постави увек у равнотежу азота: при азотном гладовању тежи да смањи сагоревање беланчевина, при азотном гојењу тежи да повећа сагоревање- беланчевина. — Ово важи и за масти и угљене хидрате, истина у мањој мери. Уносити без потребе веће количине хране (меса нарочито) не служи стварно ничему: обилатији оброк само је луксуз. * На крају излагања о хранљивом оброку треба скренути пажњу на практичну страну овог проблема. — Одређујући оброк хране, ми смо водили рачуна само о простим хранљивим хматеријама (беланчевинама, мастима и угљеним хидратима) и о њиховој енергетској вредности. Међутим, као што смо већ раније видели, човек се не храни простим хранљивим материјама већ хранљивим творевинама тј. сложеним хранљивим материјама (месом, млеком, хлебом, разним поврћем и воћем итд.). Према томе, са практичног гледишта, хранљив оброк неће бити састављен од беланчевина, масти и угљених хидрата, већ од меса, млека, хлеба итд.. Ми смо говорили исто тако о могућности замењивања разних врста хранљивих материја једне другима. Међутим, са практичног гледишта, замењивање хранљивих творевина једне другима није тако просто. На пример, месо и млеко, теоријски, могли би да се замене у количинама по енергетској вредности једнаким. Међутим, месо и млеко-нису у свему као храна једнаки: организам који се храни месом снажан је и чврст, док исти организам који у место меса добија исти број калорија у виду млека постаје млитав и лако се замара. При замењивању хранљивих творевина једне другима треба водити рачуна и о њиховој сварљивости. На пример, месо и пасуљ садрже готово исту количину беланчевина (око 20 од 100); теоријски, што се снабдевања беланчевине тиче, ове би творевине могле да се замене у истим количинама. Међутим, практично, беланчевине пасуља, као теже сварљиве, много су мање искоришћене (цревни губитак је много већи). -— Исто тако као што смо већ видели, беланчевине животињског порекла не могу да буду замењене беланчевином биљног порекла. Итд. Итд. О овој практичној страни састављања хранљивих оброка биће још речи, у часопису „Београдским опш. новинама" кад будемо говорили о режимима хране, о диетама. (Наставиће се)