Opštinske novine

2

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 559

Потребе одојчета и детета у многоме се разликују од потреба одраслог организма. У добу растења, енергетска потреба сразмерно телесној тежини много је цећа; дете троши на килограм тежине много више калорија него одрастао човек. Ово долази услед тога што сваки организам мањег раста има сразмерно тежини већу телесну површину, а пошто је и код нашег организма енергетски издатак сразмеран телесној површини, човек мањег раста (у нашем случају дете) трошиће сразмерно тежини више калорија него човек већег раста. У добу растења потребе за беланчевинама су сразмерно телесној тежини такође веће.; дете троши дневно на 1 кгр. тежине скоро два пута више беланчевине него одрастао човек. Малом детету потребно је дневно беланчевине на 1 кгр. тежине: До 2 године .... 3,5 — 4,5 храма од 2 до 5 година . . 3 — 4 грама од 5 до 12 година . .2 —3 грама У добу растења нашем организму су потребне и много веће количине минералних соли, нарочито калциума и гвожђа, што је сасвим разумљиво обзиром на нагло развијање скелета и повећање количине крви. У добу растења потребе за витаминима су такође врло велике. Одојче све ове потребе подмирује млеком које је, као што смо видели, потпуна хранљива творевина. Млеко има велику калорифичну вредност благодарећи млечној масти; тако да одојче добија скоро 50 од 100 калорија у облику масти, док одрастао човек једва око 25 од 100. -— Доцније, уколико дете све више расте, његов хранљиви оброк се приближава по каквоћи оброку одраслог човека, па ипак још и тада масти су важан извор енеригје (32 од 100). Хранљиви оброк рада. — Под хранљивим оброком рада подразумева се онај хранљиви оброк који је потребан сваком организму који обавља неки механички посао. Механички (мишићни) рад знатно повећава потрошњу енергије, зато је хранљив оброк одржања недовољан особи која ради. Нађено је на пример, да човек, тежине 70 кгр., троши: Калорија Калорија дневно на 1 кгр. живе мере При мировању 2300 32,9 При слабом мишићном раду 2445 34,9 При средњем „ „ 2868 41,0 При напорном „ „ 3362 48,0 Из горњих података види се да је енергетска вредност оброка рада различита и да код

једне исте особе зависи од величине извршеног мишићиног рада. Према категорији радника одређује се и хранљиви оброк рада. Оброк прве категорије радника (оних који обављају напоран мишићни рад): Беланчевина 191,2 грама . . 784,3 калорија Масти 132,2 грама . . 1189,8 калорија Угљених хидрата . . 810,8 грама . . 3324,3 калорија 5298,4 калорија Оброк друге категорије радника (оних који обављају средњи мишићни рад): Беланчевина 167 грама . . 684,7 калорија Масти 71 грам . . 639 калорија Угљених хидрата . . . 692 грама . . 2837,2 калорија 4160,9 калорија Оброк треће категорије радника (оних који обављају незнатан мишићни рад): Беланчевина 111,3 грама . . 456,3 калорија Масти , • • • • 84,5 грама . . 760,5 калорија Угљених хидрата . . 337,6 грама . . 1384,2 калорија 2601,0 калорија Из горњих података видимо да мишићни рад изискује знатно већи утрошак енергије. Овај вишак утрошених калорија само је малим делом искоришћен за механички рад; израчунато је да наши мишићи претварају у рад тек четврти део пружене им енергије, док су остала три дела тако рећи изгубљена у облику топлоте. Ако се искоришћавање енергије од стране наших мишића упореди са искоришћавањем енергије од стране неке најсавршеније индустријске машине, види се да је „мишићни мотор" ипак савршенији, пошто индустријске машине искоришћавају тек осми део енергије произведене горивом. При мишићном раду потрошња воде повећава се такође; утрошак воде пење се на 3000 грама и више; вишак унете воде није избачен преко бубрега, већ преко плућа и знојних жлезда. * ГТоред ових вредности хранљивог оброка, утврђених чисто научним методама, могуће је утврдити вредност хранљивог оброка на један практичнији начин. Ако се код већег броја људи истих професија утврђује хранљиви оброк за дуже време (недељама, месецима или годинама), могуће је из добивених статистичких података израчунати просечну вредност хранљивог оброка за човека одговарајуће професије. На тај су начин утврђене ове вредности 1 ):

Ј ) Изложене вредности престављају количину унете хране, а не количину искоришћене хране, јер је ова последња мања, пошто један део хране (према њеној природи и количини) остаје од стране црева неискоришћен.