Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Стр. 745

Два велика комунална рада Земунске опшхине

На овом месту пре кратког времена укратко је изложено, каква су гледишта компетентних фактора - у првом реду надлежних министарстава и Земунске општине — да проширење Београда и Земуна упуте правом и рекли бисмо најздравијом линијом, те да их кроз извесно време уједине у једну административну комуналну јединицу. Сада ћемо овде изложити два највећа рада Земунске општине у последњој деценији, од којих је један пре кратког времена започет великом интензивношћу, а са другим би се такође имало започети у најскорије време. Првога новембра ове године исплаћена је Земунској општини последња рата великог инвестиционог зајма од 350.000 долара (око деветнаест милиона ди•нара). Поменута два велика комунална рада, који се врше на финансијској бази овога „шведскога зајма" започета су пре два месеца. То су радови на подизању дунавског кеја у Земуну, да би се тиме велики део града заштитио од великих поплава, какве смо доживели у катастрофалном облику и овог пролећа. Овај рад је актуелан. Он је не само користан, него и хуман. Он запослује велики број наших радника, он предаје нашем грађанству око четири милиона динара, а то је данас велики новац. Овако преуређен, земунски кеј постаће једно естетско и најмодерније речно пристаниште наше државе. А због великог промета, путничког и теретног - његова важност је још већа. Цео плато дунавске обале код Земуна подиже се до коте 76, а то је висина виша од највећег водостоја Дунава. Цео пројект за овај рад, којега је израдио бивши ректор Београдског универзитета проф. г. д-р Владимир Митровић, уз сарадњу свога помоћника г. инж. Пећинара, тако је удешен, да се не мора у један мах повисити цела обала, него је она подељена у неколико сектора, који се без икакве везе или штете за друге секторе могу сваки посебно повисити и уопште модерно уредити. То је од нарочите важности с обзиром на финансирање тога великог посла, јер сада се повисује најважнији део, а када буде финансијских сретстава, повисиће се, према већ достављеним нацртима и пројектима, и остали делови. Избегавајући сувишне речи, хоћемо овдеупрвом реду да посветимо пажњу оним тако рећи техничким моментима, који су претстојали овим радовима. Пре тога потребно је још неколико речи из историје: каменити обални насип онакав какав је данас у Земуну подигнут је 1886 године великим трошком. Али, он није подигнут на првом месту због економске користи, т.ј. да се тим обалним насипом осигура плавно и према томе за агрикултуру неспособно земљиште те да се тиме постигне каква практична добит моћнијег значаја него је та обала обложена, осигурана каменом, једино да се спречи поткопавање и одроњавање насељене земље. Па и сада, у најновије време, не би се указала тако императивна потреба повишења дунавске обале у Земуну, да на супротној, левој обали Дунава, а у ширем смислу преко пута Земуна, нису започети радови на исушењу Панчевачког рита, који су већим делом готово завршени, ма да су до сада у доста великом задоцнењу. Што се пак тиче огромних радова на исушењу овог Панчевачког рита, треба овде нагласити, да је то највећи рад ове врсте, који је икада до сада код нас извођен. Тек неколико бројака: насип, који ће бранити ову, 44 км. дугу и 8 до 15 км. широку пустару, а за две до три године хамбар престонице и целог овог краја, биће дуг 90 километара; канали ће бити изграђени у дужини од 196 км.; преко њих поставиће се 130 мостова и биће уведена телефонска мрежа од 180 км. Сада је на том раду запослено око 7.900 радника, 3450 кола и 50 машина! А сви ти огромни радови стајаће око 205,000.000 динара. Баш то исушење Панчевачког рита изазвало је потребу подизања дунавске десне обале уз Земун због тога, што нови насипузлеву обалу Дунава, којим се заштићује тај комплекс земљишта, изазива

виши водостај Дунава, који прети да поплави десну земунску обалу, јер је наишао на запреку т.ј. на нови насип на супротној левој обали. Дакле, питање повишења земунског кеја појавило се аутоматски. Али, то је питање постало хитно. Земунска општина нашла се пред готовом чињеницм трошкова, а без своје кривице. Због тога је дошло и до тужбе, али нама овде није циљ да улазимо у правне односе и сукобе, изазване овим комуналним радовима општег значаја, него до тога да у главним цртама прикажемо рад око повишења најпре земунске дунавске обале, затим, у колико је то у вези, са исушењем Панчевачког рита, које опет стоји у најближој вези са питањем коначног успостављања саобраћаја преко већ довршеног Панчевачког моста. Све је то опет перспектива, костур будуће проширеног Београда, коме се, довршењем ових актуелних и важних комуналних радова најширег значаја, пружа могућност да стекне положај једног од најлепших и најважнијих градова централне и источне Европе. Обим повишења дунавског кеја у Земуну обухвата дужину од 1920 метара, а то је део од врха кеја до прелаза железничке пруге преко Карађорђеве улице, близу железничке станице. Постојећа висина кеја повишава се за 50 до 80 см., т.ј. од коте 76, према детаљима који су садржани у пројекту, а одобрени од Министарства грађевина ове, 1932 године, по првој алтернативи од 4,361.513 динара, а по другој •алтернативи од 3,352.493 динара коштања. Међутим, радови који се сада врше, прорачунати су на нешто мању суму, јер се не врше у пуном обиму према горе наведеним алтернативама. То јест, не повисује се наједанпут цела дужина кеја од 1920 м. Тип ове нове обале и пристаништа биће, што је најглавније нагласити, модеран у свакоме погледу. Разуме се да се појављују извесне тешкоће, понајвише због тога, што већ сада постоје разна потребна уређења, као на пр. приступни мостови ка штековима, зграде агенције, локална сасвим нова и модерна железничка станица и др. Што се тиче локалне железничке станице, узимајући у обзир и њене потребне коловозе, постигнут је начелан споразум између Генералне дирекције желензица и Земунске општине. Железничка дирекција ће о свом трошку преместити то јест подићи колосеке на нови, проширени ниво обале, а зато неће учествовати у трошковима. За цело ово повишење, као што ће сразмерно то учинити други овде непосредно заинтересовани појединци или правна лица (на пр. нека троговачка предузећа). Земунска општина, схватајући велику потребу ове локалне железничке станице, уступила је државним железницама и део свога земљишта на бесплатну употребу. Пошто буде садашња дунавска обала земљом насута за ових потребних 50—80 см. обложиће се према речној обали, да се за високог водостоја запречи њено одроњавање. Пројектанти су предложили, да се на површини повишенога кеја изгради евентуално још око два метра широка „мозаик плоча", у облику пута, и то у главном због „неиспирања" ивице насипа, а и због удобније шетње овом врло лепом обалом. Заједно с овим радовима на проширењу кеја појављује се питање даљних радова на њему — на пр. евентуално подизање кућа мањега обима, у првом реду вила. Питање, да ли ће обала бити стрма (као на пр. у Ници) или коса, како предлаже пројектант, није од капиталнога значаја, као ни постављање ограде, у било ком облику, уз саму обалу. Корист од овога, за Земун великог и важног рада — да укратко резимирамо биће утолико већа, што неће само власници кућа, које се налазе на кеју и у његовој непосредној близини, бити заштићени од директне провале набујалог Дунава, већ ће и остали велики део града бити одбрањен од овог елементарног зла, а јаван саобраћај моћи ће се несметано вршити.

8