Opštinske novine

Стр. 746

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Други рад од ова два у почетку поменута које Земунска општина намерава извршити, је подизање одбранбеног насипа, дугог 1300 м. — са друмом на њему — између садашњег железничког моста преко Саве. На овоме комуналном раду Земунска општина је куд и камо мање зинтересована него на оном првом, али и овде су њени интереси у најмању руку витални. Што се тиче вредности овога насипа, онда када буде довршен нови савски мост Краља Александра Првог, нећемо понављати оно, што је на овом месту речено у овогодишњем септембарском броју. Ограничићемо се само на најважније о самом насипу, који за престоницу има велику важност. Израда пројекта за овај насип поверена је земунском инжињеру г. Николи Цвејићу, и он је свој посао, као и поверене му геодетске радове, завршио. Овај је пројект, после прегледа и претреса у надлежним одборима Земунске општине, хитно послат Министарству грађевина на одобрење и одређење свега што је потребно, да би се могло приступити раду. Материјал за насип узеће се са обале Саве, а облога насипа израдиће се каменом, који ће се узети са железничког насипа. Нагиб са савске стране има се извести 1:2. Министарство грађевина вратило је пројект одобравајући трасу,. нивелету (на коту 76) с примедбама: да се има узимати само добар материјал почев од 20 м. испред подножја насипа; да се ширина круне има извршити са најмање 10 м; да се сада подигне само насип, а облога да се изврши тек пошто се насип слегне; да се осигурање насипа од таласа изврши само са „фалшама", док се не обложи каменом. Међутим, није свуда потребна ширина од 20 м., а нарочито на делу према колском (друмском) мосту, јер на том делу има сразмерно више земље него на делу према железничком мосту, где има више песка, те нема бојазни за одроњавање. Обала је овде конвексна, па неће бити одроњавања, већ напротив зарубљивања. Код купатила, која доносе Општини леп приход, извршиће се откопавање доље од стабилнијих зграда, а ближе кабинама, које се могу лакше спустити. Што се тиче ширине круне насипа, који ће бити висок свега 1:3, то је могућа мања ширина круне, јер ће насип бити обложен каменом. Ако се насип не би обложио каменом, тада би круна морала бити шира, како је то код осталих насипа, који се не облажу каменом.

Исто тако је потребно да се насип осигура каменом, да се не би одроњавао, баш док је нав и док се није још добро слегао — како тврде стручњаци Земунске општине — те док није обрастао травом. Зато би се цео посао имао издати у рад једном лициТацијом због сигурније гарантије. Тип овога насипа требао би бити сличан типу земунског кеја, који је до сада издржао све велике воде и кошаве, које поред Саве нису тако опасне јер је обала поред Саве заклоњена. (Које је од овде изнета два гледишта по овом питању исправније, погодније и корисније разјасниће и обрадити стручњачке анализе.) Што се камена за облагање овог новог насипа тиче, по одобрењу Генералне железничке дирекције, камен са железничког насипа моћи ће се узети тек снда, када буду готови земљани радови. Сума коштања овог насипа још није прецизирана, али она би се могла кретати око 1,200.000 до 1,700.000 динара, који би новац, из инвестиционог зајма, дала Земунска општина, уз известан удео државе. Држава је за исушење Панчевачког рита дала зајам од 260,000.000 динара и од тога половину свих трошкова даје држава као допринос, тако да цео народ доприноси знатну суму од око 150,000.000 динара у корист ограниченог броја заинтересованих, а у циљу да у крају, у којем не влада оскудица на плодној земљи и на житу, оспособи један комплекс за интензивнију пољопривредну производњу и да се подигне земљишна рента.... Када дакле држава жртвује до сто педесет милијона динара за Панчевачки рит и у корист власника тамошњег земљишта, Општина града Земуна је уверена да ће држава омогућити граду Земуну да се обезбеди од поплаве, која би га снашла, ако на време не заврши своје обално утврђење и насипе. Јер, Земун је и пре, и за време и после рата, властитим силама извршивао своје економске задатке; великим, искључиво властитим жртвама обновио је многе замашне објекте уништене за време рата, коју је и овде имао један од својих епицентара. Међутим, све није могло бити због много разлога до сада учињено. Свакако је најизразитија кочница био: новац. Садашња општа криза донела је и нове тешкоће, али се ипак као што смо видели — ради колико и где се може. 3. Д.