Opštinske novine

Стр. 748

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се ипак колико толико помогло, Законом од 21 октобра 1871 године одређено је да се у свима окрузима оснују штедионице које су требале да створе прилику свакоме да ту чува своје уштеде. Штедионице су давале зајмове на непокретнице и то у висини од 5 до 500 дуката уз интерес од 7%. И овај покушај, иако су биле отворене штедионице у пет округа (у Крагујевцу, Ужицу, Књажевцу, Смедереву и Чачку) пропао је. „Државна управа није никако умела да нађе пут за решење питања о кредитовању сељака". 1 ) Тако је дошло до реорганизације Управе фондова 1898 године која је преузела све ове шгедионице. 1869 године 6 јуна основана је Прва српска банка са капиталом од 200.000 дуката. Овај први завод основао се помоћу страног капитала (Франко-Угарске банке у Пешти). Прва српска банка обављала је све банкарске послове и била као полузванична дрлсавна установа. После крагког времена њенога рада банка је, ради великих спекулација, доживела потпун слом. 1871 године оснивају се три нове банке и то: Београдски кредитни завод, Смедеревска кредитна банка и Ваљевска штедионица, које и данас постоје. То је био почетак банкарства у Србији. После оснивања првих банака дошло се 1875 године на идеју оснивања Народне банке. Те године Народној скупштини је био предан пројекат о оснивању Народне банке, али рат с Турцима потиснуо је то питање за боља времена. Други пројекат налазио се пред Скуишгином 1877, али је и до трећега дошло 1879 године. Сва три ова пројекта била су одбачена. 1871 године, на интервенцију страних држава, понова је оснивање Народне банке дошло на дневни ред. 1882 године Влада је тај посао поверила Чеди Мијатовићу, који је тада био један од најистакнутијих познавалаца прилика у Србији. 1883 године 0 јануара Народна скупштина прима предложени пројекат о оснивању Народне банке, и после њене прве главне скупштине (26 фебруара 1884) банка је отпочела са радом 2 јула 1884 године. У то време биле су у Србији основане још четири нове банке и то: Шабачка штедионица (1881), Београдска задруга (1882), Обреновачка штедионица (1882) и Кредитна банка 1882 године. Ова последња је основана уз помоћ Бачке банке (ШЈепег Бапс1ег-Вапк). Од тога времена се банке и штедионице (ова два појма и данас имају код нас исто значење) у Србији оснивају веома нагло тако да их је у време кад је донет Устав 1888 године било 37 са капиталом од 7,6 милиона динара. Оснивање Београдске задруге Историја новчарства у Београду уско је спојена са историјом Београдске задруге. Мало је завода у нашој држави који, су за своју варош значили оно што је Београдска задруга значила за Београд. Оснивање Београдске задруге пада у дане највећег психолошког нерасположења грађана према новчарству уопште. Пад „Прве српске банке", „Београдске штедионице" и „Београдске потрошачке- задруге" био је много снажнији од свих добро смишљених речи појединаца. Ту није било по среди неко несхватање значаја једне новчане установе. Далеко од тога. Народ видећи како се са његовим поверењем, са његовим новцем поступа, био је свестан тога, да се новац не може дати на чување свакоме. Али помоћи ту није било. Развитак привредни захтевао је већу циркулацију новца, тражио је у првоме реду организацију, расподеле капитала. А ту расподелу је могла дати једино добро вођена банка. 1870 године основан је и Београдски кредитни завод који се, поред свих невоља, свих притисака са стране и из унутрашњости одржао. Али овај за-

4 ) Мих. Аврамовић — 30 год. задружног рада Београд 1924, страна 32.

вод није могао, ради малог обртног капитала уз то и недовољног можда ауторитета, да своју новчану делатност, код народа утицајно развије, и што је главно, да задовољи свима потребама које су се тада у Београду појављивале. Узимајући све ово у обзир, лако ћемо схватити главну замисао оснивача Београдске задруге г.г. Ристића и Јовановића, да се у Београду оснује један новчани завод, „за међусобно помагање и штедњу". Те две задаће, два циља завода, садрже у себи и цео проблем око стварања новчарства, не само Београда него и целе Србије. Како смо раније видели, Србији је требао капитал. Тај се могао створити штедњом. Али тај капитал није смео да се, како се у највише случајева, нажалост поступало, да на зеленашки начин послужи народу, него је требало да се ономе који треба искрено и својски помогне. А то би се догађало тим међусобним помагањем. Само оснивање Београдске задруге врло је карактеристично, већ се ту показала синтеза њенога рада. Ме ћемо да изнесемо проглас оснивача Београдске задруге који је објављен 20 априла 1882 године у „Београдском дневнику" чији је уредник, а за њиме и његов власник, и био главни покретач идеје оснивања Београдске задруге. Проглас је гласио овако: „Београђани! „Сваком Београђанину познато је, да у последње време влада у нас велика оскудица у новцу. Међутим, наш свет, као и свугде, често треба новаца. Па шта бива? Богатији трговци и капиталисте лако се помогну, јер у случају потребе нађу новаца на своја имања и своје потписе, и то с умереним интересом; али шта бива кад сиромашнији трговац, занатлија или чиновник дође у нужду? Шта? Будимо искрени и кажимо истину: Мање имућан сталеж једино је упућен на каишаре, који му, видећи га у нужди, деру кожу, те узимају 20, 30, 40, а често богме и 50 процената. Па шта је последица тога? Тај сталеж задужује се преко мере и пропада. Хоћемо ли и даље равнодушно гледати да наша сиромашнија браћа пропадају с тога, што немају где, у случају нужде, да узајме новаца, или ћемо потражити пута и начина, како да се том стању помогне? Ми мислимо, да нашим сиромашнијим трговцима, занатлијама и чиновницима ваља помоћи. А како? Ено нам примера у осталим државама. Тамо постоје „Друштва за међусобНо помагање и штедњу," чији су чланови већином грађани из сиромашнијег сталежа, па улажу недељно мале сумице, рецимо 1 динар, на који им расте интерес, а кад затребају новаца, они на своју књигу могу извадити пара, а добију и на потпис, кад три члана тога друштва стоје добри за дотичног, те тако занатлија, трговац и чиновник помогне се у нужди. Ми предлажемо, да се у Београду оснује такво „Друштво за међусобно помагање и штедњу", друштво, које неће терати шпекулацију и водити трговину, него ће бити задруга грађана, који хоће да се узајамно помогну и штеде. Нас неколико договорисмо се да израдимо правила, па да их најпре поднесемо скупу, а затим и власти на одобрење. Кад то буде готово, онда ћемо штампати правила тога друштва у овоме листу и позвати све оне, који хоће да се упишу у задругу. На скупу, који ће се ових дана држати, опширније ћемо разложити цељ и смер овога друштва, које желимо да оснујемо, не из шпекулације, него из искрене намере да се помогне сиромашнијем сгалежу. Оволико за сада, а првом приликом о свему опширније. 20-ог априла 1882. год. Београд. Неколико трговаца."