Opštinske novine

Стр. 768

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Напредак је, као што рекох, несумњмв а што он није онакав какав би се желео узрок је један и тај, што се код нас све ради на брзу руку. Преко зиме наши су архитекти беспослени, а на пролеће незнају где ће пре. Београђани имају чудну навику да непосредно пред сезону зидања поручују план, често за велике грађевине за које је потребна дужа студија, а без сумње утиче и данашње доба, доба нервозе и разних криза, које не ствара погодне услове за развијање уметности, којој је потребан мир и благостање. Као шго је напред већ поменуто скупоценији и бољи материјал којим се послератне фасаде изграђују претставља такође напредак и даје фасадама естетичнији и монументалнији изглед. Треће питање у коме правцу треба упутити будући архитектонски изглед престонице ја сам додирнуо када сам казао да се у погледу стила код нас не осећа неки нарочити правац и да Београд нема неке оригиналности. То чини да ће странцу бити на пример Скопље интересантније од Београда, јер ће тамо наћи оригиналности и нечега што неће наћи на Западу. Рећи ће ми се, е али то је турски стил. По моме мишљењу то је највећа заблуда у колико се не односи на џамије. Ми, Срби, имамо једну чудну особину да несвесно отуђујемо оно што је наше. Сетимо се само оних разних имена које ми дајемо Србима из разних крајева наше отаџбине. Они преко Саве су шојке и лале, они према Бугарима — шопови, они из Јужне Србије — гоге итд. тако да изгледа да Срба има само у Шумадији. По тој особини смо п стари српски стил назвали турским. Док се између Француза и Немаца води вековна борба око готског стила, који стил присвајају обе нације, дотле ми отуђујемо оио што би с правом могли назвати наше. У Београду има мало грађевина у томе старо-српском стилу, то је музеј Принца Павла, Милошев конак у Топчидеру, преко пута Саборне цркве има једна таква зграда, у Шапцу је постојао конак Господара Јеврема, једна необично лепа и оригинална грађевина која је скоро порушена што^је вел^ка штета. Таквих зграда има још доста у Нишу и у Јужној Србији — Скопљу, Призрену, Н. Пазару итд. Тај стил није турски, јер је постојао пре доласка Турака на Балкан. У нашим народним. песмама има описа који дају неких доказа о грађевинама у којима је становала наша властела. У тим се песмама спомињу чардаци, доксати, куле, и све то доста опомиње на зграде које сам мало час споменуо. Већ тај факт што из наше старе архитектуре није остала ни једна профана грађевина (него само манастири и градови) доказује да су те профане грађевине биле од мешовитог материјала, сличне онима које сам споменуо.

укуса од оних предратних — наравно просечно узевши. Немам намеру да тврдим да није било грађевина и пре рата са добрим

Вила на Топчидерском Брду архитектонски решеним фасадама. Примера ради да споменем: стари универзитет, стари двор, зграда Министарства правде на Те-

Вила више Господарске Механе разијама, зграда Народне банке, зграда у Кнез Михајловој улици бр. 14, друга и трећа гимназија итд.