Opštinske novine

ОИШТИНСКЕ Н О В И Н Е = Сем горе поменз^тог у правој турској постојбини — Малој Азији ,— нема сличних грађевина са овим нашим. И због тога што ја сматрам да је поменути стил српски стпл, што је он леп и пптореско, мишљења сам да бп у томе правцу требало радитп на стварању српског модерног стила и упућивати будући изглед престонице у том правцу. Разуме се, ја нисам за копирање тих старих грађевина — копирање је увек несимпатично у уметности — као што је и јасно да се не може употребити ни стари начин грађења у погледу материјала и конструкције. Те би старе зграде имале да послуже модерном архцтекти само као инспирација а јасно је да се стил не ствара у року од десет година, нити га ствара један уметник. У прво време држим да би требало правити покушаје само при грађењу слободних зграда — вила, јер за те зграде има највише угледа. Са задовољством се може констатовати да у Београду има већ тих покушаја, који су доста успели. Да напоменем вилу г. др. М. Стојадиновића, више Господарске Механе, за тим вилу архитекте г-ђе Љубице Тодоровић у професорској колонији Варшавска ул. 36, вилу г. Обрада Симића, и вилу г. Драг. Маринковића ул. Кр. Томислава 36. Пре рата било је такође неких покушаја у духу српске архитектуре, али путеви којима се тада пошло били су по моме мишљењу погрешни. Било је архитекта који су на фасаде — са поделом маса која одговара стилу ренесанса — налепљивали орнаментику са старих српских грађевина. Схватање погрешно јер пре свега стил не чини орнаментикаГ Осим тога црквена се орнаментика тешко прилагођава на зградама профане природе. Остају дакле за инспирацију они примери српске архитектуре које сам горе навео. Дугим временом и стручним радом у томе прав-

Стр. 769 цу створио би се полако српски модерни стил, који би био наш, оригиналан и који би нашој престоници дао ново и интересантније обележје него што га има сада. Не мислим да сам одговором на ово последње питање решио дефинитивно постав-

Вила у Варшавској ул. бр. 17

љени проблем него мислим да сам дао само једну идеју за проучавање и расматрање. За дефинитивно решење овога проблема треба много више студије, а нарочито много више времена. Благодарећи на љубазном позиву редакције ја јој још једном честитам на лепој и срећној идеји.

Роиг ип ге!оиг аи \аеих §1у1е бегће Раг М. Сеог&е ВаШоуксћ, агсћЈ1ес1е

Оп пе реиј; §иеге зепОг ипе ГепсЈепсе сјапз 1ез Гасас1ез с!е$ сопз(:гис1:тп5 сГаргез ^иегге а Вео§гас1 ,П п'у а аисипе оп§та1Не. Сез с!егшег {:етрз 1е з1у1е тосЗегпе §а§пе с1е р1из еп р1из. Ма15 1а аизз! П п'у а §иеге сЗе (;епс1епсе а ПпсЦуЈПиаШе, та15 р1иК)1 с!е сНсће. Ма15, 4ои1: с1е тете, аргез 1а ^иегге П а е1е 1'аН ип §гапс1 раз сЈапз ГагсћНесШге сЗе 1а Га^ас1е. Вео§;гас1, аи ро1п<: с1е уие агсћПесћзт^ие ~п'а §иеге с1'оп§та1ке. С'ез1: 1а га15оп роиг 1а^ие11е ип е!гап§ег 1гоиуега ћеаисоир р1иб т^егеззап! бкор1је ^ие Вео^гаП, рагсе цие 1а ћаз П 1гоиуега 5е Гоп&таМе, е(: ^ие^ие сћозе ^ие ГОссЈсЗеп! пе 1ш то(:гега раз. Оп те сћга: „Ма15, с'еб(: 1е з(:у1е (;игс". Аи соп(:га1ге, с'ез! ипе (хез ^гапс1е еггеиг. Иоиб ауопз ипе ^иа1Пе е(:гап§е, цие ез1 <3е (Зоппег а Ге(гап^ег се цш ез(: а поиб. С'еб(: 1а 1а саибе рошхјио! поиз ауопз доппб 1е

пот сЗе з(:у1е 1игс а'ип з(:у1е ^ш ез! ригетеп! ујеих зегће. Се п'еб(: раб 1е з!у1е 1игс, уи ^и'П ех15(:аП: ауап(: Гагпуее сЗез Шгс5 зиг 1ез Вакапз. Оапб 1е уга1 ћегсеаи Шгс, сЈапб ГАз1е М1пеиге, П п'у а раз <3еб та13опз ^ш гебзетћкп!: аих по(:гез. Е(: ауап! еп уие ^ие се з(:у1е езћ ип 5(:у1е бегће, ^и'П ез(: ћеаи е! рНогез^ие, је зшз сЗ'ауГ5 ^и с'ез(: 1а уо1е оп П {'аиЈгаП: (:гоиуег ип з(:у1е тоПегпе, е(: П ГаисЗгаН аиззј ог1еп(:ег 1е поиуеаи ех1епеиг сЗе Вео^гасЗ <3апз сеЦе уоје. В1еп еп(:епс1и, је пе репбе раз ^и'П 1"аис1гаП; сорјег сез у1еП1ез та150П5. Себ у1еП1ез пшзопз сЗеуга1еп(: зетг а ГагсћПес(;е тосЗегпе зеи1етеп(; сотте тбрЈгаИоп. Ауес 1е (:етрз е(; ауес ип (гауаП сопИпи сЗапз се(:(;е уо1е, оп [огтегаН реШ а реШ ип з(;у1е зегће тоПегпе, дш бегаИ по(:ге оп§1паН1:6, е(: цш сЗоппегаП а по(:ге сарИа1е ип сасће! сГоп&та1Н6 е( <3е рШогез^ие.