Opštinske novine

Јован И. Обрадовић, виши савегник Мии. грађевина

Анкета о архитектури града Београда

Похвална је намера „Београдских општинских новина" да поведе анкету о архитектури Београда, макар и сада када је Београд у своме изграђивању дошао до извесног степена у коме се о архитектури његовој може у опште говорити, и када се може још мислити и треба мислити како ће се упутити бар рад на даљем уређењу Београда, да би се и спољни изглед Београда ставио на једну одређену основу или бар у главном одредио правац како се Београд има и архитектонски подизати и развијати. До сада се о томе најмање мислило и радило, а и оно што је било у том павцу рађено било је делимично и више спонтано, без неког већег одређеног програма, којим се у овом правцу требало ићи. Ово је сад нарочито важно питање, када се треба по прописма новог грађевинског закона, приступити ревизији целокупног Генералног регулационог плана Београда и на основу ове израдити један дефинитиван Регулациони план за цео атар Општине града Београда а у исто време за овакав регулациони план израдити Уредбу о извођењу регулационог плана, т. зв. „Грађевински правилник", онако како је то изложено у бр. 8, 9 и 11 „Београдских општинских новина." И у Уредбу о извођењу Регулационог плана и у Грађевински правилник имају се унети Уредбе о архитектонском уређењу Београда и начину овог уређења, чиме ће се у неколико и то први нут дати правац како се у овом погледу од сад у Београду има градити. Овом анкетом „Београдских општинских новина" могу се прикупити драгоцени податци и мишљења, која ће бити од релике користи онима који ће суделовати на изради Уредбе и Грађевинског правилника. О овоме питању треба од сада што више да се пише и да се говори, како би се о њему могло дати и донети што боље решење које ће по Београд бити што ефикасније и што корисније. Да би се могло одговарати на постављена питања ове актуелне анкете, потребно је у неколико приказати како се Београд до сад изграђивао. Подизање зграда у Београду почело је да се изводи одмах после рата у најтежим приликама, када су већином зграде, које су преостале, биле делом порушене, оштећене и наружене услед бомбардовања и неодржа-

вања и када је Београд у ствари био једна напуштена мало већа паланка. У таквом Београду, који се одједном почео нагло насељавати, у који је нагрнуло са свих страна све оно што је мислило да ће најбоље моћи пролазити у новој престоници, у којој није било станова ни за оне предратне становнике, морало се најпре мислити како ће се што пре доћи до ма каквих станова да би се само добио кров над главом. У таквим приликама није се могло много мислити на подизање зграда, које ће и у спољнем облику одговарати извесним прописима којих уопште није било ни пре рата, којих уосталом нема још ни данас, и о којима се није никада много ни водило рачуна. Главно је било подићи што пре и што више зграда за становање, па се на такве зграде у почетку није природно ни обраћала пажња не само на изглед и фасаду, него у многоме ни на хигијенске и безбедносне услове а такође ни на услове удобности становања. У прво време после рата главни је посао био да се порушене и оштећене зграде Београда доведу у сношл>иво стање да би се у њима могло становати, а нове зграде тек су почеле доцније да се подижу. За овакве зграде у почетку било је некаквих прописа односно техничког извођења који су важили пре рата али се и по њима врло мало посгупало. За многе зграде није се могла дати чак ни регулациона линија а за многе ова линија није ни тражена. Те су зграде у главном подизане како је ко знао и како је ко умео да се снађе. То исто важило је и за нивелационе линије, које су још могле да се одреде где су тротоари били утврђени али у главном у многим улицама све нове зграде изведене су и без одређене нивелације. При таквим приликама није се могло мислити на архитектонску обраду зграда и на утисак који ће се добити од изгледа фасаде саме зграде и како ће она Дејствовати на околину у којој се подиже. Општина београдска није била у стању да одмах после рата поведе озбиљног рачуна о правилном изграђивању Београда и да одмах да правилан пут којим се у овом правцу има ићи. Покушало се са израдом генралног плана ради ограничења реона за зидање и утврђења регулације за цео општински атар, али се и у томе није успело и оставило се до