Opštinske novine

Стр. 774

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

данашњих дана да се Београд рашири на све стране и да се подижу зграде по целом атару а без унапред утврђене регулације. Тако исто у погледу подизања самих зграда покушано је са израдом нових прописа у савременом правцу, али се и до њих није могло доћи, већ је остављено да се врше само делимичне измене постојећих и застарелих прописа. Но ни у једним прописима није било предвиђено како се има бар у главним лннпјама вршитн архитектонско изграђивање Београда, нити је по овоме ма шта до сада рађено.

Дело београдске архитектуре: Угао Кнез Милетине и Видинске улице Прве зграде после рата биле су подизане у најскромнијим размерама. Тек кад су новим Финансијским законом за 1920/21, ушле одредбе за уређење Београда, којим су знатно ослобођене нове зграде од пореза и то: за гроспратне и вишеснратне зграде за време од 30 година, двоспратне за време од 20 година а приземне и једноспатне за време од 10 година, онда је отпочело зидање и већих зграда по свима деловима Београда. Но ово подизање већих зграда, нарочито троспратних и вишеспратних у главном делу Београда, у коме је требала да се испољи лепота зграда и у коме је требала да се да једна нова основа за подизање зграда обзиром на естетске услове, учинило је да се добију резултати који су за Београд у овом пог*леду билп може се рећп фатални. У том погледу

радило се без икаквог унапред одређено/ правца, по коме би се Београду бар за главне улице и тргове дао што лепши и што бољи изглед и утврдили општи прописи какве се зграде у главном требају подизати, па да се Београду — за који се може рећи да се после рата потпуно изнова отпочео изграђивати да онај правац и онај начин грађења који ће му и у естетском, хигијенском и др. погледу дати нарочити интересантан, занимљив и бар пријатан изглед и по чему бп се могао у извесним својим деловима нарочпто карактерисати. У овом погледу није било никаквих одређених примедаба, нити бар општих напомена, него је остављено да се све, и главне, и важне улице,, и тргови израђују како је ко хтео и умео, а у главном од разних пројектаната и предузимача који су у прво време главну пажњу били обратили на што бол.е и што потпуније искоришћење рентабилитета зграда, које је тада од већине власника у главном једино и захтевано. Говорити о фасадама, изграђених после рата, рентабилитета београдских зграда, био би посао врло тежак и за најбољег стручњака. О стиловима тако подигнутих зграда не би се могло нешто одређено ређи јер су то тако измешане зграде и са таквим изгледом да се за многе не може рећи коме стилу припадају. Ово није никакво чудо кад се узме у обзир под каквим су се све приликама ове прве зграде подизале, са каквим су материјалом зидане, као и од каквих су стручњака пројектоване и извођене. Међу овим последњим било је многих дошљака из разних наших крајева и странаца, и према томе су засгупљене све врсте зграда. Кад се томе дода још и то да стварног надзора од стране Општине није било над овим радом, онда се може разумети потпуно зашто Београд овако данас изгледа. Поред оваквих вишеспратних зграда у главном делу Београда, подизане су многе зграде и по периферији и у најближој околини и то већином приземне и једноспратне за личну употребу власника или за становање финансијски слабијих грађана. Овакве зграде подизане су и по споредним улицама V главном делу Београда, и по разним крајевима а нарочито поред друмова који воде за Вишњицу, Миријево, М. и В. Мокри Луг, Кумодраж, Бањицу, Чукарицу, Жарково, и око којих су у главном ницала нова насел>а. Ове су зграде биле подизане у главном без икаквог одобрења и надзора, и оне данас у многоме претстављају највећу незгоду Београда која се не може поправити ни за неколико деценија. Међу овим насељима на прво место долази т.зв. Јатаган Мала, сада скоро у центру новог Београда, са оним ружним и нехигијенским зграда које претстављају ову невољу послератног изграђивања Београда а која поред свих нових зграда и уређења која се у Београду изводе, оставља утпсак да