Opštinske novine
Стр. 292
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
општине, као и свако лице које плаћа непосредни порез у дотичној општини, има право ставити на предлог буџета своје примедбе. После овог претходног поступка, општински одбор расправља буџет са свима примедбама на исти, и потом доноси одлуку. Овом публикацијом општинског буџета са правом грађана да ставе своје примедбе на тај општинс$и буџет, претставља једну корисну новину од општег значаја за подручје Србије и Црне Горе, које право грађана српски закон о општинама није предвиђао. Истина те се примедбе достављају и надзорној власти, која одобрава буџет, али те примедбе имају само за циљ да надзорној власти укажу на извесне недостатке буџета, али ако надзорна власт такве примедбе не би усвојила, за појединца који је те примедбе ставио не би постојала могућност права жалбе, односно тужбе надлежном управном суду, по чл. 18 закона о Државном Савету. на одлуку надзорне власти, јер буџетом као једним актом општег карактера појединац не може бити повређен у своме личном праву. Према § 97 буџет са свима одлукама одбора и са примедбама учињених противу њих шаље се надзорној власти (среском начелнику). Надзорна власт је дужна прегледати буџет и уверити се, да су у буџет унесени сви издатци, који по овом или другим законима падају на терет општине, и то у оноликим износима колики су по тим законима потребни, као и да ј« уопште састављен по постојећим прописима, па ако је то учињено, она га шаље бану најдаље на месец и по дана пре почетка буџетске године. Ако у буџет није унесено све што треба и како треба, надзорна власт чини одбору своје образложене примедбе. Ако општински одбор не усвоји примедбе надзорне власти, надзорна ће власт послати буџет са својим примедбама бану најдаље на месец дана пре почетка буџетске године. Оно што је вредно уочити код овога прописа и што ће бити од велике и практичне користи то је, да је овим прописом тачно прецизирано у чему се састоји надзор ове прве надзорне власти код одобравања општинског буџета и начина на који се тај надзор има да врши. Ова надзорна власт нема ништа друго код буџета да примети сем то, да ли је у буџет унето оно што по закону мора да се унесе, и у оноликом износу колико је законом предвиђено и да ли је буџет састављен по постојећим законским прописима. При томе надзорна власт не сме сама да ништа мења у буџету, већ је дужна да у том правцу учини општинском одбору своје образложене примедбе. Те примедбе за одбор чак нису ни обавезне и ако их одбор не усвоји срески начелник спроводи буџет заједно са својим примедбама бану. Нажалост, за власт која дефинитивно одобрава општински буџет, није овако детаљно прописан поступак при одобравању општинског буџета. У § 98 предвиђено је само то:
да општинске буџете у којима општински прирез на државне непосредне порезе није већи од 200% одобрава бан, а буџете преко тога процента Министар финансија. Буџете са прирезом до 50% одобрава срески начелник, ако га овласти бан. У овом пропису није ништа предвиђено, чиме се надзорна власт, бан или Министар финансија, имају руководити при одобравању тог буџета и како има да поступе кад нађу да буџет не могу одобрити онако како је предложен. По досадањој пракси надзорна власт '— специјално Министар финансија — ово одобравање вршила је потпуно по својој слободној оцени, не одобравајући при том чак ни висину општинских издатака у оном износу колико су они по закону предвиђени. Поред тога, надзорна власт извесне позиције сама брише, односно смањује, што је у директној супротности са основним начелом самоуправе: да самоуправно тело о пословима своје властите надлежности само одлучује. Јер тиме што надзорна власт извесне позиције буџета сама смањује или брише, она на тај начин преиначује одлуку општине и место ње сама доноси ту одлуку. По правилу, надзорна власт имала би да у том случају учини примедбе, у којима би образложила зашто сматра да буџет не може одобрити. Евентуално зато што висина њена не одговара економској снази грађана. При томе би се општини имало указати које су позиције у већем износу унете него што треба, или које би позиције требало избрисати, на који начин треба вршити уштеде, или где треба повећати приходе итд. Можда би се овоме могло приговорити да се тиме само одуговлачи доношење буџета, јер надзорна власт не би одобрила буџет све док он не би био саображен онако како би га и сама преправила. Али при томе треба водити рачуна да је и за општинске интересе и за саме грађане у интересу да надзорна власт чини примедбе начелног карактера, а да се општини остави слобода да буџет у појединостима саобрази тим примедбама. На пример, ако надзорна власт нађе да су извесне партије у буџету исувише велике сигурно је да ће са много више брижљивости и познавања прилика, сама општинска власт смањити поједине позиције у тој партији, односно које треба сасвим избрисати, него што би то учинила надзорна власт, која ствари посматра издалека и бирократски и та смањења врши више по једном шаблону. Код ових одредаба, које се односе на буџет, важно је приметити на постављање рокова којим се постиже благовремено доношење буџета. Тако, општинска управа је дужна саставити буџет на три месеца пре почетка буџетске године. По истеку рока од пет дана ради стављања на увид буџет расправља одбор, па га доставља надзорној власти (среском нчелнику), који га мора, ако није имала на буџет шта да примети, доставити