Opštinske novine

9

\

Д-р М. Б. Милошевић

Проблеми самоуправних фмнансија

I. Бановински буџети за 1933/34 Бановине улазе у четврту годину свога живота и организовања Нема сумње да су изузетне привредне прилике имале негативног дејства на пословање бановинских самоуправа и да је то свакако један разлог што бановине нису могле да развију у пуној мери своју делатност и постигну оне резултате које је и сам законодавац од њих очекивао. Тешка привредна криза, која се рефлектовала на стању државних финансија, морала је такође да остави дубоког трага и на бановинским финансијама. Као год што је држава, у циљу прилагођавања тешкој привредној ситуацији, за последње две године стално снижавала свој животни ниво и у своме газдовању спроводила најозбиљнију штедњу, истим путем морале су поћи и бановине у своме финансијском пословању. Позната је тесна узајамна веза која постоји уопште између државних и самоуправних финансија. У односу на бановине ова узајамност огледа се не само у факту што бановине црпе из истих извора из којих и држава, што апелују на исте пореске субјекте, већ и у томе што највећи број бановина ужива директну државну помоћ, која претставља значајан допринос за покриће бановинских расхода и вршење функција како у властитом тако и у пренесеном делокругу. Стога је разумљиво што је државна централна власт у највишем степену заинтересована да финансијско пословање бановинске самоуправе буде, у колико је више могуће, у складу са државном финансијском политиком За то су, приликом одобравања бановинских буџета од стране Министарства финансија, дошли до изражаја сви они моменти и принципи, који су доминирали израдом државног буџета, а то су: буџетска равнотежа, штедња и реалност. Не може се спорити да је у томе правцу учињен заиста максималан напор. Министар финансија је у снижавању бановинских расхода показао ону исту одважност, коју је показао и при смањењу расхода по државном буџету. Међутим као што ће то показати мало ниже анализа буџетских цифара, при редукцији расхода водило се рачуна о интересима бановинског привреднбг пословања тако, да сви кредити на инвестиционе сврхе — кредити који носе

ванредан карактер — нису брисани из бановинских буџета. Разуме се по себи да се овај интерес привредног пословања у бановини није могао ставити испред интереса равнотеже, која је од примарне и пресудне важности у буџетима самоуправних тела, исто онако како и у државном буџету и да су се ови кредити морали редуцирати и довести у склад са ослабљеном снагом пореских обвезника. Истина има теоретичара у нас, који сматрају да равнотежа у буџетима самоуправних тела, ма колико да је важна и корисна, ипак не мора бити безусловно поштована кад је у питању извођење јавних радова, који би омогућили упослење неупослене радне снаге и ублажавање социјалне беде. Ово је теза г. д-р Иве Белина у чланку „Институције и буџети самоуправа." Теорија колико варљива толико и опасна. О извођењу јавних радова као средству за сузбијање кризе до сада је огромно писано, али се не би могло рећи да су теоретичари јавних радова успели да оправдају исправност свога гледишта Извођење јавних радова већих размера, чак и тамо где се располагало знатним финансијским резервама, најчешће је имало за по'.следицу расипање и неред у јавним финансијама. Није уопште јасно како се може лечити криза стварајући збрку у јавним финансијама и како се кроз неред и растројство финансија може доћи до социјалног благостања. Ни у време великог просперитета и знача.јних вишкова прихода нису самоуправна тела могла да из редовних сретстава изводе јавне радове у већем обиму, а поготову то није могуће у данашњем периоду хроничних дефицита и очајног подбацивања прихода. Исто тако није могуће ни помишљати на задуживање у земљи или на страни ради прибављања потребних средстава за инвестиције. На који други начин онда да се изводе инвестиције? Остају само новчани експерименти, али они су толико убиствени, да на њих нико .опрезан не може ни помислити. Не треба се занасити великим плановима, који у себи носе клицу расипања и хаоса. Оно што је Министар финансија казао о штедњи у државном буџету може се и овде у потпуности применити. Мали буџет, казао је он у главном, не претставља неки идеал коме би ваљало тежити. Али је први услов да би се пребродиле данашње тешкоће умети показати самоодрицање, подносити жртве, кад-