Opštinske novine

!

Стр. 300 ■ када болне, али несумњиво потребне, док не наступи преокрет у привреди, који несумњиво мора наступити Зато је штедња и равнотежа онај категорички императив коме треба све потчинити. Ако није могућно ни пожељно постићи равнотежу повишењем прихода, могућно је и пожељно смањење расхода до извеснога минимума. Због тога у овом питању треба бити непомирљив. Структура бановинских буџета у 1933/34 буџетској години остала је непромењена, у поређењу са оном у претходној буџетској години, што је и разумљиво с обзиром на то да ее ни у законодавству бановина није ништа темељно изменило. Карактеристична је ознака и нових бановинских буџета велика штедња. Ови буџети су за једну петину мањи од буџета за 1931/32. Бановински расходи. Сви бановински буџети за 1933/34 годину одобрени су у суми од 726.752.081.— динар. Ова је сума за 117.345.425.— или 13.9% мања од глобалне суме бановинских буџета из претходне године 1932/33, а за 180.552.905.— или 20% од цифре бановинских буџета у 1931/32 години. Ово показује да је у размаку од једне године дана, тј. од 1 априла 1932, када се завршила 1931/32 година, до 1 априла тек. године, извршена знатна компресија бановинских расхода. У вези еа смањењем државне помоћи и бановинских дажбина на страни прихода смањени с^ сразмерно сви бановински расходи, како лични тако и материјални. Ипак буџети бановинских привредних предузећа смањени су у мањој мери, него буџети бановинске администрације. Испитивањем података о подели кредита у бановинским буџетима за 1933/34, по њиховим врстама, долази се до следећих констатација. Однос између личних и материјалних расхода по бановинских буџетима је доста повољан. Постотак личних расхода креће се између 13.7% (Приморска бановина) и 19% (Дринска бановина). По државном буцету, међутим, лични расходи износе око 44%, дакле скоро половину свих буџетских расхода. Даље, пада у очи да у суми материјалних расхода код многих бановина ванредни тј. инвестициони расходи сачињавају претежан део. Тако ванредни расходи износе по бановинама: Савска 27%, Врбаска 51.3%, Приморска 27%, Дринска 42.2%, Зетска 34.9%, Моравска 23.3%, Вардарска 40.3%. Расподела кредита по одељењима показује да највећи део кредита пада на техничка одељења, што је сасвим природно с обзиром на истакнуту важност ванредних кредита у глобалној цифри кредита. После техничких расхода долазе, по висини, социјалноздравствени расходи, пољопривредни, просветни итд. Бановински приходи. Бановине за сада немају хармонично изграђен фискални систем. Вероватно да ће нови Закон о бановин-

—==== ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ској самоуправи, који је у припреми, поклонити нарочиту пажњу бановинским приходима, јер у њима лежи кључ финансијске способноети бановине, а самим тим и њихова виталност и будућност. С правом је до сада било истицано да бановине, због свог великог територијалног обима и многострукости послова које врше у пренесеном делокругу тј. за државу, и немају карактер самоуправног тела у правом смислу речи. Ово је у толико тачније данае, кад се бановине налазе у једном прелазном периоду и када се бановински органи именују од централне власти. Питање бановинских фискалних извора је тим важније што су бановине, много више него општине, упућене на исте изворе из којих црпи и држава, будући да се начела бановинског порезивања (по праву јавне власти, а не по еквивалентности услуга) много више приближују начелима државног опорезивања. Данас ее сви бановински приходи могу поделити у две категорије: на властите бановинске приходе— где спадају фискални (прирез, трошарина, таксе) и привредни (од имања и предузећа) — и на дотиране приходе фискални приходи износе по буџетима за год 1933/34 суму од 421,827.793.— дин., што у односу на укупну суму свих бановинских буџета за исту годину у 726,752.081.— динар, еачињава око 58%. Остатак од 304,924.288.динара не претставља дакле бановинску дажбину, која се убире силом власти од пореског обвезника. У овој суми садржани су приходи привредних предузећа и установа са 145,151.320.— динара, а остатак садржи приходе од државне помоћи и друге разне приходе. Оптерећење бановинским дажбинама по буџетима за 1933/34 годину износи по глави становника око 40.— динара. Расчлањавајући цифру од 421,827.793.динара, која обухвата принос свих бановинских фискалних прихода, добија се следећа слика. Приход од приреза предвиђа се у изноеу од 191,599.460.— динара. Између свих властитих прихода бановина, прирез на државни порез је далеко најважнији и он одбацује око 40% свих фискалних прихода. Стопа приреза варира између 25—35% од државног пореза као основице. У овој стопи урачунат је и путни прирез по Закону о недржавним путевима. Приход од трошарине предвиђен је, такође за све бановине, у суми од 102,640.000.— динара. Због реформе државне трошарине бановине су изгубиле око 70% од трошаринског прихода према приносу из 1931/32. Иначе број и врста трошаринских предмета остали еу и у буџетско.ј години 1933/34 непромењени. Најиздашнији трошарински предмети су увек алкохолна пића. Од такса очекује се 86,834.000.—. Бановинске таксе, као што је познато, за разлику од општинских, носе обележје чистог пореског терета и немају карактер компензације за дату услугу. У овој материји поетоје из-