Opštinske novine

Стр. 480

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

новника града, чије би издржавање у масама пало на терет града. 11) Као што и привредна активност целине, и социјална структура градова, и културни напредак државе захтевају да градови као привредна и културна жаришта имају специјалан закон о организацији сво.је праве самоуправе, тако исто и највиши интереси државе, привредног полета и комуналног прогреса траже, да Престоница као и остали бановински цеитри имају посебне законске одредбе о својој комуналној организацији и своме урбанистичком полету. У вези са овим, да се даде законско овлашћење Краљевској Влади да може по предлогу градских претставништва прописати уредбе са законском снатом за поменуте градове отступно од појединих одредаба овог закона. * Уз ову резолуцију Савез градова дао је и врло обимно образложење, у коме се, између осталога, вели: Законом о градовима има да се задовољи једна прека потреба нашег јавног живота и организације наше јавне управе. После доношења закона о општинама постало је неиздржљиво садање стање, по коме имамо: у самом Београду и у градовима Србије на снази Закон од године 1903, у Војводини Закон од 1886 године, у Далмацији и Словеначкој Закон од 1864, односно статуте за поједине градове, у Хрватској Закон од 1895, а у Босни старе законе и статуте из предратног времена. Нарочито је незгодно што прописи о завичајности — чланству општине — нису изједначени, па се ово стање мора што пре довести у склад са законом о државл^анству и законом о општинама. Посебан закон о градовима има своје пуно оправдање у животним приликама и посебном карактеру градског живота. Велика агломерација становништва у градовима ставља градским општинама много опсежније задатке него сеоским општинама. Градови морају се у свом делокругу и организацијм своје управе оспособити, да врше интезивно и свестрано не само административне послове већ да изведу и урбанистичко-техничко уређење, које изискују саобраћајне и хигијенске прилике градова и њиховог густог насеља као и проширење периферије. Пошто градови нису тако хомогени као села у погледу на занимања становништва, и како су они данас резервоари у које се слива прекобројно становништво из ближе и далеке околине, из села, варошица и мањих градова, пошто се у њима концентрише интелектуални и мануелни рад, трговина, индустрија, занатство, дакле свс врсте привредне делатности, то градска управа стоји скоро пред универзалним задацима на пољу просветном, економском, хигијенском, а нарочито на пољу социјалног старања. Градови нису више само тржишта, већ и организатори културних, економски и социјалних напора целог наро-

да. Духовна и материјална култура земље зависи стога у великом делу од тога да ли и у којој мери градови те задатке врше. Вековно искуство учи нас, да се ти задаци могу добро вршити само у добро уређеној самоуправи, јер само та сарадња грађанства у управи даје јаке иницијативе, а периодичним обнављањем градског претставништва зајамчује стални напредак, потстрекнут увек приливом нових друштвених снага, који долазе непосредно из грађанских кругова и који су носиоци оиштих интереса свих слојева и сталежа. Стварајући у нашој држави посебне градске општине не поводимо се за туђим узорима, већ настављамо наш историјски развој, који задире у далеке давнине и који нам у изграђивању устројства и слобода далматинских градова даје право у културном свету на посебно место. Стварајући управу у нашим градовима уносили смо у стварање нове државне власти развијену градску самоуправу, која је поникла на елементима римских муниципија, хришћанских општина и комуналне задруге грађана. Признајући потребу што више хитност закона о градовима нужно је, да установимо, шта све треба да уђе у пројект који очекујемо, да би он одговарао сврси и потребама садашњице. При том морамо поставити три елементарна захтева. Закон мора дати граду довољан управни и самоуправни делокруг, добру радну организацију и довољна финансијска средства за извођење задатака који се градовима налажу. Наши градови прошли су разне фазе па и непосредни избор општинских претставништва и општинских органа путем општег та.јног права гласа. Тај систем унео је у градска претставништва све слабе стране општег права гласа. Међутим она треба да буду административно-комунални орган, а постала су заправо политичка тела затрована често страначком упорношћу и нетрпељивошћу која је у противности са духом демократије градских комуна. Партизанство, које је разједало наш јавни живот, устројило је и те наше локалне заједнице тако да се морало привремено прибећи систему постављања. Тај систем није трајно одржив, нити је било мишљено да се трајно задржи, јер одиум за све ниприлике у сваком раду пада у превеликој мери на владу, која врши постављања. Тиме се губи битна ознака самоуправе тј. самоодговорности грађана за своју управу. Новим законом мораће се вратити одговорност на грађанство, које ће имати да бира своје претставништво. Највећи успех постигао би се, кад би се спречило да се формирају претставништва, која себи не постављају комуналне циљеве већ какве партијско-поли-