Opštinske novine

Стр. 486 =

БЕОГРАДСКЕ Н О В И II Е

По повратку у Београд, претставници градова обишли су под вођством потпрегседника г. Васе Лазаревића и шефа одељ. г. Сл. Видаковића најновије комуналне установе Београда, и изразили своје дивљење на бр-

зом и снажном напретку комуналне политикс наше престонице. Тиме је био завршен програм заседања иленума Савеза градова. Још исте ноћи гости су отпутовали у своје градове.

Први конгрес самоуправних штедионица у Краљевини Југославији

Како се може помоћи народу јефтиним кредитима и осгурати му улоге. Опшгина града Београда у свом напорном и успешном раду у спровођењу комуналне политике престонице увек је спремна да се за добробит опшгих ствари стави на чело њихових прегалаца. Она је драговољно и свесрдно примила се улоге домаћина 1-га Конгреса самоуправних штедионица Краљевине Југославије који је одржан на дан 20 маја ове године. У свечаној сали општинског одбора конгрес општинских штедионица у присуству делегата из Чехословачке, Пољске и целе наше државе отпочео је свој рад у присуству изасланика Њ. В. Престолонаследника Петра под чијим се покровитељством отпочео рад конгреса. Конгрес је отворио г. Ербер бираним речима и срдачним поздравима упућеним присутним делегатима Чехословачке и Пољске, а затим је потпретседник Београдске општине г. Васа Лазаревић свима присутнима пожелео успешан рад и између осталог рекао: „Стављајући на расположење своју пуну сарадњу општински Оуд ће се старати колико год му је више могуће да Ваше бављење у Београду буде што више пријатније и угодније, док од Вашег рада ја сам убеђен да ће велике користи имати наша млада установа наша Штедионица". Г. Менгер, ген. директор Прашке градске штедионице у свом поздравном говору подвукао је нарочито: „Док су мисли грађана у другим земљама заузети пре свега политичким питањима и док се решавају проблеми и распламтавају наде политичког карактера приступа се у старославном Београду марљивом тихом привредном раду, да би се пронашао пут, како да се што боље господари са националним капиталом народа, поверепом испробаном типу новчаних завода, као што су штедионице. Када данас стојимо ту међу вама и видимо, како се трудите заједничком снагом за добро дело, за побољшање ваших привредних прилика спровођењем идеја штедиоништва, упућивањем народа ка штедњи, или, библијски речено одрицање у циљу постигнућа више награде, која је унутрашње задовољење моралне снаге, ми осе-

ћамо радост због те појаве која сведочи о томе да југословени привредно напредују. Н то ће бити — у то не сумњам — баш привредни односи, који ће учврстити везе словенског братства међу појединим словенским државама, те ће везе бити чврсте и утврђене, то ће бити материјална допуна идеалних племенских веза. И када смо ту данас, ту код Вас, са нашом милом браћом Пољацима, ми ћемо сви заједно радити на томе да штедиоништво продре што пре и у суседну Бугарску. Нека расте под мудрим управљањем Његовог Величанства, вашег храброг, искусног и необично брижљивог Краља Александра привредно благостање наше драге Југославије! Живео Краљ Александар, живела Југославија, живео ваш I Конгрес Југословенских штедионица." Говор г. Менгера награђен је одушевљеним поклицима и манифестацијама славенског братства. После г. Менгера ппретседник Општинске штедионице г. Д-р Драгољуб Ђ. Новаковић у своме стручном и зналачком излагању о пласману и сигурности улога изнео је Конгресу конкретизован преглед развоја нашег штедионичарства. Указао је на све тешкоће са којима се боре самоуправне штедионице за стварање националног кап-итала путем штедње, како би се прикупљањем ситних улога створио национални капитал и извршила еманципација од утицаја иностраних капитала. Он је показао на чињенице које руководе самоуправне штедионеце за стварање једне неизбежне сарадње са државним институцијама као што су Поштанске штедионица и Државна хипотекарна банка и то све у циљу обезбеђења и сигурности пласмана прикупљених ситних улога из грађанства и народа. Даље је Д-р Новаковић изложио потребу доношења закона о штедионицама и потребне реформе у пословањима новчаних институција за разлику од оних које се новчарством баве у циљу реализовања добитка и који се у својим пословима руководе шпекулативним срествима. Потреби, да штедионице буду установе својствене самоуправним и државним јединицама и да прави назив „штедионица" може носити само она коју тај закон буде као такву признао.