Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 487

Конгресу су поднели своје реферате г. Иво Чоп, директор штедионице у Сушаку, Д-р Вита Кајон, директор Градске штедионице из Сарајева, Д-р Бранко Борота, градоначелник из Новог Сада и г. Егон Ловинчић. После саслушаних реферата Конгрес је донео следећу резолуцију: „Самоуправне штедионице Краљевине Југославије, окупљене на свом I конгресу у Београду 20 маја 1934 год. поздрављају словенску солидарност на економском пољу манифестовану присуством и сарадњом одличних и бројних преставника комуналних штедионица братског Чехословачког и Пољског народа.

4. Конгрес сматрата да самоуправне штедионице по своме устројству најпотпуније удовољавају захтеву сигурности и ликвидности те да су првенствено позване да организују штедњу и њоме управљају, јер су најближе и онима од којих новац примају и онима којима га дају. 5. Да би се штедионице могле још успешније развити и указати своје услуге целој земљи, проширујући своју мрежу и у најмање самоуправне јединице, потребно је да се што пре донесу законске норме њиховог рада, а да се при том не оступи од ових основних принципа: а) Да се штедионицама омогући уједначена организација на основи

Претставници самоуправних штедионица на конгресу у Београду

1. Држећи се мудрих и великих речи Њ. В. Краља, да је штедња основ среће сваке породице и државе н њихове економске слободе и самосталности, Конгрес тражи: Да се свим срествима настоји одржати стабилна вредност нашег народног новца јер је то први предуслов за развитак штедње. 2. Будући да је штедња једна од основних дужности сваког грађанина мора и државна целина омогућити штедњи потпуну сигурност и довољну ликвидност. 3. Конгрес сматра, да досадашње слободно такмичење између државних и самоуправних установа с једне и приватних новчаних с друге стране у прикупљању и управљању народним уштећевинама није донело резултате који би одговарали горе истакнутим начелима, те да је потребно да се на том пољу спроведе подела рада и да се штедња у првом реду упућује оним установама који ау том захтеву сигурности и ликвидности штедних улога кадре најбаље одговарати. самоуправе; б) Да се њихова функција тачно и тако одреди, да се оне могу лако прилагођавати потребама краја и времена у коме де'лују; в) Да им се призна алтруистички карактер и у погледу јавних дажбина да се изједначе са државним и другим повлашћеним новчаним установама; г) Да се однос између оснивача (самоуправе) и штедионице нормира тако, да се потпуно осигура самосталност рада штедионице, а оснивачу право контроле као и да се дадне оснивачу могућност, да се може користити до рационалне мере кредитном делатношћу и пословном организацијом своје штедионице при вршењу својих комуналних односно самоуправних задатака. 6. Пошто се показало да бановинске штедИбнице корисно попуњују мрежу комуналних штедионица, Конгрес сматра, да треба омогућити и њихово оснивање а њихову организацију тако предвидети, како ће и оце моћи развијати свој рад у хармонији са општинским и градски штедионицама.