Opštinske novine

Д -р М. Ђ. Поповић

Знача} скаутизма у живоху градске деце

Један од главних задатака људског друштва уопште, као и свих мањих градских и локалних скупина, да се стара о свом подмлатку: да буде зачет и рођен од родитеља у сваком погледу здравих; да се добро одгоји и васпита и спреми за живот, и да се младима створе добри услови за опстанак. Ове разноврсне задатке дужни су да врше: држава преко оПштине као управљач и старалац делокупног народног живота, а за тим породица, у којој мати има најважнију улогу за одгој детета и нарочите комуналносоцијалне установе, чији је задатак да се старају о одгоју, подизању и васпитању подмлатка. Савремена држава узима све више на себе дужност да интервенише и у погледу поправке расе или евегенике. И у многим државама доносе се нарочити закони у овом циљу. И доиста држава као целина мора се преко општина као локалних заједница старати у општем интересу да се повећава број њених чланова, Јер орОЈНО стање претставља стварну снагу Једне скупине; даље да смртност њених чланова буде што мања, да што боље спреми за привредни рад своје чланове, да њихова радна способност што дуже траје, тј. да не болују и онеспособе за рад пре времена и не падају на терет друштву као социјално слаби чланови. Ипак јачина економска (материјална) као и морална и духовна, не зависи само од броја њених чланова, већ исто тако и од њихове способности. Историја нас учи да су чак и мали народи на високом ступњу културе и образованости имали водећу и већу улогу у свету, од бројно великих, али заосталих народа. Наша држава је у изузетно повољним приликама и располаже обилним природним богатством и радном снагом, да се може свакоме обезбедити могућност за рад и опстанак. Без овог првобитног услова сви наши напори неће моћи дати никад жељене резултате, јер ће недостајати основни материјални услови за њихово постигнуће. Нарочите установе за одгој, васпитање и образовање подмлатка деле се на државне и самоуправне. Главне државне и самоуправне установе за образовање подмлатка су данас школе и многоброј'не комуналне установе за

збрињавање деце. Школе се данас у главном баве наставом ■— обучавањем ради стицања извесних знања која су предвиђена њиховим посебним програмима. Напомињемо да се наше школе још недовољно баве физичким васпитањем и да не воде довољно рачуна о практичној спреми за живот, и према томе да се поставља врло важно питање реформе наших школа, а нарочито реформе метода рада у школама. Најзад, као важан фактор јавља се уз комуналну и приватна иницијатива у свима гранама друштвеног живота, па и у старању за наш подмладак. Сваку иницијативу изазивају извесне потребе. И иницијативу за старање о подмлатку изазавале су потребе и недаће нашег подмлатка. Исто тако као што се појединац по нагону бори за свој опстанак, и брани од свега што може да му буде од штете, у колико год има отпорне снаге и свести, исто тако и читаве људске скупине, веће или мање, по извесном скупном, колективном нагону боре се за свој опстанак. Код сваког човека постоје двојаки осећаји у врло различној мери: егоистички — себични, оличени у нагону за лични опстанак, и социални осећаји или алтруизам, који је оличење колективног нагона за одржање врсте. Приватна иницијатива увек је руковођена овим алтруистичким побудама, а као покретачи ове иницијативе јављају се они људи код којих је социално осећање веома развијено, исто тако као и свест о потреби помоћи, и који имају љубав према послу који предузамају и истрајности и стрпљења и пожртвовања да га често и уз огромне тешкоће савлађују и раде. Ако се ова приватна иницијатива која долази од приватних ли 1( ности тиче једне широке и опште пот или невоље у друштву, онда тај рад нг^ Ј мо социалним покретом. Покрети и установе за старање о омладини и њеном унапређењу, у највише случајева старају се о њеном физичком васпитању, јер се нарочито по нашим већим градовима, где је омладина лишена могућности природног развића физичким радом и бављењем у природи, јавила потреба да се овај недостатак надомести на други вештачки начин — теле-