Opštinske novine

Стр. 510

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

користи прво здрављу и телесном развићу. Непосредно посматрање природних по.јава, растиња и животиња у шуми и у пољу, дању и ноћу у разна годишња времена морално васпитава, непосредно поучава, освежава телесно и душевно. Од нарочите је важности дуже путовање и бављење у пољу — у логору. Логорски живот је најбоља, не само скаутска школа, већ школа за практичан живот. За логор сескаути целе године спремају. оњему многи маштају, а стари логораши жељно га ишчеку.ју, јер су осетили сву драж бављењ.ч у логору. У логору се најбоље примењују скаутска знања, ручни рад, игре и практична спрема. Ипак логоровање се мора изводити врло пажљиво под руководством искусних логораша, јер ма колико да логорски живот има разноврсне вредности ипак може, ако се невешто води. нзнети и штете. У погледу здравља у логору, корист је од кретања и спавања под шаторима на чистом пољском или шумском ваздуху. У погледу практичном скаути су у логору упућени на самосталан и одговоран рад, да сами себи подигну логор, да га уреде, да створе себи угодности, да сами кувају. да се о свему сами старају, и да створе себи пријатан бооавак. У логору се најбоље опажају добое и рђзве особине, у логору се најлакше могу лечити и поправљати многе мане и недостатци. Добар утицај околине и друштва нигде се боље и јаче не осећа него у логору. Неуредни постану уредни, лењи се провредне, нејешни — пообирачи добшу апетит, неспретни се оћуше (оспособе), разуздани се смире, а повучени живахну а сви се освеже, и кад се замара.ју — одмарају се од школе и градског живота, поправе се у сваком погледу и врате се као препорођени, спремни за нове напоре и рад који им неће бити досадан ни тежак, јер су за њега такође добили добар апетит. Сваку игру, ручни рад, забаву и сваки други посао скаутски, прати песма. музика. клицање и весело расположење. Скаути свч певају. кличу, свирату, било да су музикални или не, било да имају слуха или не. Цео утски живот је 1*една лепа и веселз игра и !една песма v којо) сви учествују. У скаутском раду, играма, песмама, нема играча и певача посматрача. сви су учесници. Само тако мо ^'е да се створи прави скаутски дух, који све спаја, ма како по.јединпи били оазнолики. V једну хармоничну целику. спремну да поднесе и тегобе и рад. да подели добро и зло. дч се једнодушно весели, као и да једнодушно саучествује и мећусобно се пптпомаже. Скаутски дух има да послужи као први кооак V стварању још шиоег националног духа и V коајњој линији општечовечанског осећања љубави преба ближњем и солидарности. Кзо што се V свошм методама скаутизам руководи дечјом природом и њеним познава-

њем, као што се држи начела науке о васпитању — педагогије, тако у својој организацији примењу.је један систем познат под именбм воднн систем, систем рада са малим јединицама, систем поделе рада, одговорности постепеног и систематског рада. Цела организација је састављена у виду степеница, по којима се, почев од приправника сви постепено пењу стичући нове способности и знања, добија.јући са њима напоредо чинове и одлике. Сваки успех обележен је видним спољним знаком, оним што је за младе привлачно, разумљиво и очигледно. Скаути носе нарочиту своју униформу, одору, одело и опрему, која задовољава практичне и естетичне захтеве. Скаутска унисћорма, ко.ја и по спољашњости зближава, у ствари је радно одело у коме се могу слободно кретати, остављајући слободан врат, руке и ноге, она је подесна за пут и бављење у пољу, економична и проста, те на тај начин сузбија код омладине кинђурење и каћиперство и изједначује све разлике између деце разних сталежа и имућности. Скаутизму је осим тога стављена у дужност заштита омладине од свих штетних утицаја њене околине. Данас је градска омладина изложена превеликим опасностима и искушењима. После светског оата настао ?е огроман преокрет. Сам рат оставио је тешке последице, нарочито на омладину која је за време рата расла. Ми се све више удаљујемо од патријархалног живота. а нарочито у н°шим великим градовима са тескобним становима. под притиском економске и моралне кризе. Деца су све више остављена сама себи т.ј. градској улици која ни у ком случају не може да им да нечег доброг. На поотив, претставља за њих највећу опасност. Родитељи се све мање баве васпитањем своје деце, зато је и све већа потреба да се сви старамо, не само о деци сирочади и нзпуштено1 већ и о једном врло великом броју деце којо 1 је потоебна морална и ментална заштита. Скаутизам у том погледу може необично много да учини. Он је у стању да задовољи и упосли корисно све оне бујне енергије младих жељних пустоловина, склоних сваком претеривању, и који услед тога у сваком погледу угрожзвају и себе и своју околину. Јер се из њихових редова доцни1'е лако регоутују криминални и опасни типови. од који^с би смо могли бити поштеђени, да се. на време' имао ко о њима да стара и да их на добро упути. Скаутизам- тпиоећи хигијенске поуке и здоав и поост начин живота. заштићује грздску омлздину и од доугих опасности по здрзвље, којима би била иначе изложена, јер 1е скаутизам доиста прзва школа не само моралног већ и физчког здоавља. Захтевајући од свих сво1их чланова потпуну трезвеност и захтев да не пуше дуван, на тај начин, за-