Opštinske novine

Стр. 590

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

грађанство. Под претпоставком да у Београду изиђе на биралиште 48.000 гласача, тај би количник износио 1000. 3:начи да би за поделу већнићких места биле примљене само оне кандидатске листе које би добиле најмање 1000 гласова. То је незнатан број —■ количник да би био у стању да обесхрабри истицање кандидатских места мањих политичких групација. Ако би биле истакнуте три листе, па од њих листа А добила 30.000 гласова, листа Б 10.000, листа В 8000 — онда би се по Донтовом кључу извршила оваква подела већнићких места: А добила 30 већника, Б 10 већника, В 8 већника. У градском већу ниједна листа дакле не би имала већину за рад. Она би се могла добити само комбинацијама и споразумима претставника листа и постављених већника. У овом случају комбинацијама листе А и ма које друге, листе Б или В, добила би се већнићка већина. Та се већина још може .добити ако се постигне споразум између већника са листе А и постављених већника с једне стране, или између већника са обеју листа Б и В и постављених већника. Несумњива је ствар да у образовању већничке већине односно градске управе предоминантну улогу игра група постављених већника. Коју листу та група помогне, њена је већина. Владини већници треба да представљзју неки политички регулатор у градском већу, и њихова група биће несумњиво гравитациона тачка градскога већа. То је у неку руку постављена противтежа свим оним политичким струјама које кроз Донтов систем могу добити изражаја у градском већу, и евентуална кочница њиховом скретању у политичке екстремности. 2) Рад и престанак Градског већа. — Градско се веће бира на четири године. За то време оно ради у јавним или тајним седницама пленума или раг (Ме^аИопе у седницама сталних одбора, о којима је већ раније било речи. Седнице сазива и њима руководи претседник градске општине. На седницама се решава само о оним предметима који су на дневном реду. Изузетно од тога могу се после свршеног дневног реда расправљати и предлози претседника или већника ако то прими веће двотрећинском већином. Потребан кворум за пуноважност одлука градског већа је половина више један стварног броја већника. Ако се прва седница није могла одржати из недостатка кворума, за другу седницу кворум је једна трећина од стварног броја већника. Одлуке се доносе већином гласова. У случају равне поделе гласова, сматра се да је предлог одбијен, сем у случају избора одбора ка дје глас претседавајућег одлучујући. Седнице су јавне. Оне су тајне кад то

претседник одреди или једна петина присутних одборника то затоажи. У извесним случајевима тајност седнице је забрањена: то је кад се решава о буџету. Гласа се јавно или тајно листићима. Обавезно је тајно гласање у случају избора градских чиновника. Закон не каже ништа да ли је обавезна тајност гласања и када се отпушта градски чиновник. Овде се мора послужити аргументом из гаИо 1е§^з да би се доказала обавезност тајног гласања и у случају отпуштања градског чиновника. Што се тиче унутарњег пословања градског већа, то се има предвидети и уредити једним правилником — пословником. Овај Закон не предвиђа више звање деловође одбора, па би се тим пословником нарочито имали предвидети органи администрације градског већа као и организација његовог бироа. Градско веће престаје на два начина: 1) истицањем четворогодишњег рока и 2) разрешењем. У првом случају његове функције престају нормално, силом Закона; у другом оне падају под удар једног акта владе. Акт је двојаке природе с обзиром на то да ли се против њега може изјавити жалба Државном савету или не. Другим речима тај акт је или адмннистративног или политичког карактера. У првом случају против њега се може изјавити жалба Државног савету; у другом даљег правног лека нема. Како ће се разликовати административна и политичка природа таквог акта? Они се разликују по свом основу или образложењу. Административни акт има за основ повреду Закона (већници не испуњавају законске услове за већнике, или веће не врши своје законске дужности: неће да положи заклетву и т. д.), а политички акт има за основ повреду државног или политичког интереса. Једно решење или изјава градског већа, која би била штетна по мишљењу владе за опште интересе може да буде разлог за разрешење управе градске општине. У разлозима разрешења леже елементи по којима ће се утврдити да ли је у питању административни или политички акт. Разрешење без образложења било би према томе незаконито. Претседник градске општине. — Свака градска општина на челу свом има претседника. Претседник је шеф општинске администрације и орган извршне општинске власти. Он припрема све предмете за седнице градског већа, саставља дневни ред, извршује одлуке Градског већа и потписује сва акта у име градске општине. Као врховни шеф општинске администрације, он има право издавања наредаба општинском чиновништву, право њиховог кажњавања и све друге мере може предузимати које су у вези са општинском администрацијом. Право постављања и отпуштања општин-