Opštinske novine
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 589
нићких мандата. У закону су тачно и јасно назначени ти услови, и било би излишно преписивати их овде, у толико пре што је цео тај изборни поступак детаљно објашњен и мање више стереотипан. Нас би могло овде да интересује само то да ли међу тим условима за пријем кандидатске листе нема и таквих који би онемогућавали или отежавали изборни иступ појединих политичких групација. У том погледу може се рећи да је овлј закон врло либералан. Свака и најмања групација грађана може без икаквих превентивних сметњи са стране управне власти да истакне кандидатску листу под условима тачно набројаним у закону чије правилно испуњење цени надлежан суд приликом одобравања кандидатских листа. Ово је констатација била потребна с обзиром на концесиони режим који влада у погледу сварења политичких странака и политичких удружења. Е, пријем кандидатских листа за избор градског већа није условљен никаквим одобрењем управне власти нити оне морају органски да потичу од једне постојеће политичке странке. Такав режим даје широке могућности грађанима да се групишу по својој вољи и нахођењу. Не од мање важности је истаћи овде начин поделе већнићких места. У том погледу могу постојати више система који су мање или више демократски према томе да ли мање или више дају могућности политичким групацијама да буду сразмерно добијеним гласовима претстављене у изборним—претставничким телима. Има система по којима се за поделу већнићких места узимају у комбинацију само оне кандидатске листе које су добиле највећи број гласова или по извесном кључу одређени број гласова; друге листе отпадају и не могу дати ниједног претставника; или, мало ублажено, дају претставнике чији је број у великој несразмери са бројним стањем добијених гласова. Примењен тај би систем дао оваке резутате: 1) Кандидатска листа А која би добила највиши број гласова добила би сва већнићка места; или, 2) кандидатска листа. А добила би 2 / 3 већничких места — */„ поделила би се на листе В и С. Ову другу варианту тога система који искључиво фаворизира већину усвојио је Закон о општинама од 1933 год. Закон о грздским општинама, међутим, напушта тај систем и усваја Донтов систем којим је његов оснивач сГНопсИ: тежио да у расподели мандата узму по могућству све кандидатске листе учешћа сразмерно добијеним гласовима. То је систем сразмерног претставништва који је најсоциалнији, јер он даје могућности да у претставничким телима буду заступљене све политичке групације, које су истакле своје кандидатске листе на изборима, и на тај начин се добија једно такво претставничко тело које ће бити верна слика свих политичких
снага и тежња с којима треба рачунати у једном даном моменту. По Донтовом систему .расподела места у претставничким телима врши се према величини количника који се добијају кад се број глзсова који су пали за једну листу подели са 1» 2, 3. 4 и т. д. Ако има, на пример да се поделе 20 места на 5 листа од којих доби.је листа а*) 25.000 гласова: б) 20.000; в) 15.000; г) 10.000; д) 5000— онда би се добиле овакве величине резултата:
25.000 : 1
—
25.000
25.000 : 2
12.500
25.000 : 3
==
8.333,3
25.000 : 4
6.250
25.000 : 5
5.000
25.000 : 6
=
4.166,3
25.000 : 7
=
3.574
20.000 : 1
=
20.000
20.000 : 2
=
10.000
20.000 :3
=
6.666,6
20.000 : 4
——-
5.000
20.000 : 5
=
4.000
20.000 : 6
=
3.266,6
15.000 : 1
=
15.000
15.000 : 2
=
7.500
15.000 : 3
5.000
15.000 : 4
=
3.750
15.000 : 4
=
3.750
15.000 :5
=
3.000
10.000 : 1
10.000
10.000 : 2
==
5.000
10.000 :3
——
3.333
10.000 : 4
2.500
10.000 :5
2.000
5.000 : 1
5.000
5.000 : 2
2.500
5.000 : 3
-—
1.666,6
5.000 : 4
1.250
5.000 : 5
1.000
За 20 места ко.ја има да се поделе имали би се ови количници редом по велечини узети: 25.000 (а), 20.000 (б), 15.000 (в), 12.500 (а), 10.000 (г), 10.000 (б), 8.333,3 (а), 7.500 (в), 6.666,6 (б), 6.250 (а), 5.000 (а), 5000 (б) 5.000 (в), 5.000 (г), 5.000 (д), 4.166 (а), 4.000 (б), 3.750 (в), 3.571 (а), 3.333,3 (г). Закон о градским општинама предвиђа исти поступак приликом поделе већнићких места, с том разликом што прима само оне кандидатске листе које имају количник. То је једно оступање од Донтовог система, али врло благо, пошто је тај количник врло мали да би могао искључити кандидатске листе мањина из поделе већнићких места. Тај се количник добије кад се укупан број гласова подели са бројем изборних већника дотичне градске општине. На пример градско веће у Београду састављено је од 72 већника, од којих једну трећину т. ј. 24 поставља министар унутрашњих дела, а две трећине т. ј. 48 бира