Opštinske novine
Стр. 596
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
мање десет година општинске службе (§ 161) иначе, ако немају десет година општинске службе, они се морају преместити на положај који одговара њиховим квалификацијама, или се са отпремнином отпустити из службе. Градски службеници под 2) који немају десет година општинске службе на случај отпуста добиће отпремнину у износу једногодишњих принадлежности ако имају најмање пет година ефективне општинске службе, а отпремнину у износу шестомесечних принадлежности ако имају мање од пет година ефективне општинске службе (2 став § 161). Између првог и другог става § 161 има једна разлика у речи на којој се морамо мало више задржати. У првом ставу се каже најмање десет година „општинске службе", а у другом најмање пет година „ефиктивне" општинске службе или мање од пет година „ефективне општинске службе". Законодавац је тиме хтео да каже да за додељивање отпремнине служи за мерило ефективна општинска служба у коју се не може рачунати време проведено и чак признато у другој некој службе. Али ако то време заједно са ефективном општинском службом износи најмање десет година, онда такав службеник може остати на затеченом положају за који нема потребне клалификације. Право отпремнине је једна, дакле, бенефиција дата оним градским службеницима који су имали сталност па отпуштени. Отпремнине су као што смо видели доста велике, и ако би било отпуштање у масама, то би могло прилично да исцрпе и оштети општинску касу. То ће бити свакако једна јака брана отпуштању у масама. Што се тиче градских службеника под 3), за њихову пензију рачунаће се о^о време које буде статутом прописано, а највише десет година. 7) Начин постављања градских службенпка. — Овако постављено питање садржи две врсте материје: материју коју је сам закон узео за предмет својих прописа, и материју која је пропуштена статутној реглементацији. Другим речима законодавац разликује две врсте градских службеника: једне подвргао својим прописима, друге оставља одредбама статута. Дакле постоје два начина постављања и отпуштања градских службеника: један законски, други статутски. Законски начин постављања и отпуштања важи за ону прву врсту градских службеника коју он назива „градским чиновницима", а статутски начин важи за другу врсту градских службеника коју он назива „јавним службеницима". Градске чиновнике бира градско веће на основу надтечаја који се има расписати и објавити у бановинском службеном листу, а
у Београду и Панчеву у „Службеним новинама", најмање на месец дана пре избора. Начин постављања осталих службеника прописује градско веће статутом (§ 102 3. о Г. о.). Али ни избор градског већа није дефинитиван за све градске чиновнике. Има и таквих градских чиновника чији избор треба да одобри надзорна власт: то су правни, санитетски, технички и остали стручни референти". Шта је закон мислио под „стручним референтима", то се може на разне начине тумачити: или су то само они градски чиновници чија су звања као референти статутом преДвиђена; или су то сви они градски чиновници који су позвани као стручњаци по извесним питањима ,да реферишу претседнику, градском већу или сталним одборима. У овом другом случају, то би били сви они градски чиновници који се налазе на челу стручних оделења, а у директним односима са претседником, градским већем и сталним одборима. Закон придаје велику важност тим стручним референтима, јер за њих тражи специјалне квалификације и њихово постављење подвргава надзору централне власти, па из тога се може извести да ти стручни референти по законодавној замисли имају да заузпмају највише места у градској административној хијерархији, и да то .имају да буду у ствари они градски чиновници који пред претседником, градским већем и сталним одборима имају да сносе одговорност за сваки акт из њихове надлежности. Приликом доношења статута о систематизацији звања градских службеника мора се повести рачуна о важности коју законодавац признаје стручним референтима, и мора се тачно дефинисати појам стручних референата, јер за то звање везују се нарочите квалификације, а тражи се и одобрење надзорне власти када се оно попуњује. Стручни референти су схваћени као најважнији органи градске администрације, па је због тога њихов избор, за разлику од других градских чиновника, стављен под контролу централне власти. У садањој администрацији Београдске општине, као статутно звање, референата има мало, и њихова је функција другостепене важности, поред шефова и директора који у стварн код суда и одбора врше службу онаквих стручних референата какве је замислио законодавац стављајући њихов избор одобрењу надзорне власти. Као што је важно знати тачно који се све градски службеници имају сматрати стручним референтима, исто је тако важно знати који су градски службеници чиновници. Прво је важно знати због тога што само избор стручних референата одобрава надзорна власт; друго је важно знати због тога што је градско веће надлежно за избор само оних градских службеника који се сматрају градским чиновницима, док постављење осталих врши-
9