Opštinske novine

3

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

БМБЛИОТЕКА ОПШХИНЕ ГРАДА БЕОГРАДД

Стр. 599

дечје клинике. Дом је у 1932 години примио 255 деце, одојчади, тако да је просечно дневно било око 75 деце. Сем тога Београдски Централни уред за заштиту деце и Универзитетска клиника основали су у Београду колонију за смештај одојчади у приватне куће. Статистика Универзитетске клинике показује, да је такве деце било 28. Централни уред располаже ,са 10 сестара посетиља. Оне су 1932 год. посетиле 6123 дома и 9892 деце, а 1933 год. 6849 домова и 9576 деце. Универзитетска клиника преко својих сестара учинило је 1790 посета колонијској деци. Сем ових помоћи које су пружане одојчади и њиховим матерама, Централни уред издао је велики број разних одећних ствари за децу. Исто тако и Универзитетска клиника издала је леп број ствари за одојчад. ,,Српска мајка", преко свог саветовалишта издаје велики број повојница, а и других одећних ствари. Женско јеврејско друштво помаже матере појачаном храном и повојницама за децу. Независно од ових помоћи породиље помаже и Окружни уред за осигурање радника. Он помаже породиље чланице и породиље жене чланова. Помоћ почиње на 6 недеља пре порођаја и траје 6 недеља по порођају. Уред издаје за опрему детета 150 дин. Затим дневну потпору и награду бабици; плаћа и дојиљску потпору. У 1932 години Окружни уред издао је: на опрему 409.179 дин.; на породиљске потпоре 528.433 дин.; на, бабичке награде 367.701 дин. и на дојиљске награде 54.831 дин. Здравствену заштиту оболелој одојчади пружају пет диспанзера и одељење за децу Опште државне болнице. Два општинска диспанзера обавила су и то: диспанзер у Средачкој улици 1932 године 12.204 прегледа над 3581 дететом, а 1933 године 10.950 прегледа над 3771 дететом; а диспанзер у Ломиној улици 1932 години 6052 прегледа над 1143 деце, а 1933 години 6367 прегледа над 1381 детета. Диспанзери дају и бесплатне лекове. Диспанзер Универзитетске дечје клинике прегледао је 1932 год. 915 деце 1926 пута. И овај диспанзер даје извесну количину бесплатних лекова. „Кап млека" обавио је у 1933 год. 7193 прегледа и у исто време давао бесплатне лекове. Као што.се види, београдска социјална служба за одојчад као и здравствена, биле су обилате, и, у колико се могла упоређивати са ранијим годинама, показује сталан бројни напредак, што значи да ове установе постају све популарније и да им се мајке све више обраћају за помоћ, што је не само утешна него и похвална појава и за установе и за

мајке. Овако вршене социјалне и здравствене службе око одојчади без сумње имају утицаја и на смањење морталитета; али овај резултат има тек да се осети; а осетиће се у толико пре и више, у колико буде ова социјална служба ефикаснија. А да би била што ефикаснија, да би се могле да искористе створене институције што рационалније, држимо да би ову службу требало још јаче везати и поставити јединствен систем рада, а сав рад приказати кроз једну статистику, која би дала јединствену слику рада на заштити одојчади и њихових матера. Данас те јединствености нема, а то смета. Да би се та не само сагласност него и јединственост службе манифестовала у најбољем смислу те речи, треба извести и јединствену организацију, која као што је речено, још није постигнута, али којој се тежи. Ова се организација може постићи на лак начин.

Као што смо видели, Општина има своју централу за заштиту деце: Централни уред за заштиту матера, деце и Младежи. Ова Централа треба да има дужност, да прикупља и сређује све податке о сваком новорођенчету у Београду и да упућује матере и децу у одговарајуће установе, са картом, која се за ту сврху има, и у којој би било места за уписивање свих учињених помоћи. Тако би све данашње приватне, општинске и државне установе за одојчад, које постоје и које су у вези са Централом, биле сразмерно упослене и обезбеђене од злоупотреба. Централа би сем тога за ову службу морала имати довољан број сестара посетиља, а у њеној помоћној служби имали би бити, сем лекара и бабица, још и сви свештеници. Прва брига Централе била би истраживање и сазнавање случајева порођаја. Те податке имали би свакодневно да дају лекари, бабице и свештеници. Сви лекари и бабице били би дужни да извештавају централу о порођајима које су дневно извршили, и где је, по њиховом

■*- *

Из дечјег диспанзера О. г. Београда