Opštinske novine

Стр. 600

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

мишљењу, нужна социјална помоћ. Од свештеника би прикупљали податке стручне сестре. Свештеници познају своје парохијане, па би и они могли указати на породиље којима је потребна помоћ. А њима дође извештај о рођењу истога дана, пошто дају знамење. Кад би у Београду постојали матричари, ствар би била лака. Подаци о порођајима добијали би се одмах и на једном месту. И евиденција о женама у другом стању служила би у неколико као контрола, пошто би се тако знало од прилике време порађања за већи број жена. А врло је важно сазнати о порођају одмах, истога дана, јер је много жена неуких, много жена без потребне спреме, много жена самих, без икакве помоћи; сем тога многе при порођају оболе, или новорођенчету треба нека специјална нега итд. Од првих момената често зависи и живот матере и детета. Стога је нужно, да се после бабице одмах

Вештачко сунчање одојчади у диспанзеру О. г. Б.

нађе ту стручна сестра, да она са социјалног становништва преузме ствар, па омогући и потребну помоћ. Пошто се ствар уреди око породиље и детета за прве дане, породиља би добила своју карту са назначењем саветовалишта, а евентуално и диспанзера којима има да се обрати за помоћ пошто устане. Код матера радница и чиновница одредило би се и обданиште за негу одојчета. У Београду постоје сада свега два обданишта за одојчад: Обданиште у Млетачкој улици и Обданиште у Војводе Миленка улици. Међутим, нужно би било основати још 3—4 обданишта у радничким крајевима, као и поред већих фабрика, у којима ради већи број жена. Ово је једна неопходност коју треба што пре задовољити, било да обданишта буду општинска, било да их организује које добротворно друштво, што би општинска социјална служба имала да потпомогне и омогући. У тешким случајевима болести, или у случајевима где мати нема хране, наређују се

потребне мере за исхрану и негу деце, давањем одређене порције стерилизованог млека, или упућивањем детета у дом или болницу на негу док мати или дете оздрави. Овде је важно напоменути, да ће, код добро организоване службе, проналажења жена које су у благословеном стању, бити један број деце коју, одмах по рођењу, треба дати у дом за одојчад, или у колонију, да би мати из оправданих обзира била ослобођена неге детета. Стога је нужно увек имати у приправности места за смештај овакве деце. Дом Материнског удружења недовољан је, пошто он прима децу и из других места. Уз дом за одојчад нужно би било уредиги бар једну колевку за тајно остављање новорођенчади. Овакве колевке имају многи велики културни градови, јер се на овај начин сачувају многи животи новорођене деце, која се сада или уништавају или остављају на улици неизвесној судбини. Социјална служба у првом моменту рођења и првих дана после порођаја, док се мати и дете не оспособе за нормални живот, врло је важна. Међутим, данас ова врста социјалне службе нарочито је недовољна. Матере су остављене самим себи и самилости суседа, међу којима је баш најмање оних, који би разумно учинили помоћ. Због тога баш првих дана страдају многе матере и многа новорођенчад. Установе, које сада постоје за заштигу одојчади, долазе у обзир тек доцније, пошго мати устане и дете ојача. Кад би се ова социјална служба уредила како је овде изнето и тако јаче повезале установе које већ постоје, ова би служба била ефикаснија и кориснија, па и резултат знатно већи и бољи. Сем тога тада би се много боље могло оценити шта у овој служби још недостаје, шта би се и где требало поправити итд. Овако уређена социјална служба око одојчади могла би да прати развој сваког детета, све док дете зависи од матере, док је на сиси и у крилу материном. Природно, издаци на овакву социјалну службу били би знатно већи, али би се за то морала наћи средства, јер за живу снагу Београда не смеју се жалити никакве жртве. * Али Београд, као велики град, у коме је сконцентрисан велики број новорођенчади и у коме су услови за њихово гајење често врло неугодни и директно штетни, а који треба да предњачи у разумном одгајивању деце и да буде углед осталим местима, мора имати социјалну службу која ће да служи не само беспомоћнима, него и свој другој одојчади без обзира на имућност и социјални положај родитеља. А не греше у одгајивању деце само сиромашпе београдске мајке. Није нехигијенски