Opštinske novine

Стр. 604

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

хране и материјално стање човека, тако испреплетени међу собом да се не могу одвојити једно од другог. Све то ми морамо имати у виду кад изучавамо исхрану нарочито деце. Код старијих људи број дневних оброка зависи од навике да у одређено време унесу неку одређену количину хране у свој организам; код деце пак број дневних оброка зависи од васпитања. Онако исто као што се код паметне мајке сисанче доји тачно у одређено време, друге мајке задоје га кад год заплаче. У овом последњем случају, кад се расплаче дете, мајка не може знати, плаче ли оно што је гладно или због нечег другог. По свима београдским кућама, које смо ми овом приликом испитивали, имали смо прилике да видимо како дневни оброци деце нису били одређени, него да је свако дете Јело „кад стигне и кад мајка има да му што год да". По нешто за јело та су деца добијала из комшилука, нека су просила на пијаци; трећа просто крала....

Двориште радничке куће

С обзиром на то ми смо у једном случају (кућа бр. 2 из II групе) ћерку од 12 година и сина од 14 рачунали као једног одраслог. У кући бр. 3 из исте групе, троје мушке деце од 10, 8 и 1 године и троје женске од 13, 5 и 3 године рачунали у троје одраслих. 'Код куће бр. 9, из исте групе, сина од 15 година, фотографског ученика, рачунали смо као једног одраслог, а четворо деце од 13, 7, 6 и 3 године као двоје одраслих. Благодарећи таквоме оцењивању количине хране, које деца примају у себе, нису могле бити много објективније ни средње цифре утрошене дневне хране на једног одраслог у тим породицама. Тако например, у <споменутим кућама израчунали смо да се у кући бр. 2 троши дневно по 1557 калорија хране на одраслог; у кући бр. 3, само 1195, а у кући бр. 9, 1800 калорија. Други критеријум суђења о томе колико су деца у тим кућама дневно уносили у себе хране, дао би друге цифре

средње количине утрошене дневне хране на одраслог. У вези са овим, што рекосмо стоји и једно друго, много и много важније питање, а то је: у колико одговарају стварности резултати до којих смо дошли приликом ових наших испитивања. У трећој групи ми знамо да су одрасли у току нашег испитивања примали у себи од 1195 до 2742 калорија хране. Друга цифра нас не интересује, али прва је нижа од свих могућих минимума хране, потребне за опстанак неког човека. Кад би човек 24 сата само лежао, без икаквог кретања њему би било потребно најмање 1539 калорија. (За човека 163 см. висине, 60 кгр. тежине и 25 година узраста). Сваки његов покрет тражи повећање тога броја дневних калорија. Као што видимо, приликом наших испитивања ми смо наишли и на београдске радничке куће, у којима се одрасли хране испод сваког физиолошког минимума. Али пре него што тај наш налаз просто објаснимо тренутним немањем и бедом морали би бити начисто и с неким другим питањима. Осим једне циганске породице, (из III групе) ми нисмо наишли на кућу у којој се буквалио гладује. Наша су се испитивања вршила у јесен, и свако је од њих могао још по нешто да заради. Тако да можемо слофодно рећи, да овакав начин исхране, какав смо ми имали прилике да видимо код ових кућа није случајан, него чак за те куће, може бити и нормалан. Да ли је онда нормално, а то ће рећи физиолошки, да један одрасли прима у себи дневно само по 1195 калорија хране? Овакав један закључак противи се свима експериментално - лабораторним резултатима вршеним на животињама и људима. Да би му се могло поверовати потребно би било испунити ове захтеве: 1. Потребно је бити уверен, да се је у дневник уносило све што се у кући (и изван куће!) поједе. 2. Потребно је наћи тачан критеријум какву количину хране уносе у себи свакодневно деца у одношају према одраслим и 3. Доказати, да количина хране, коју дневно чланови породице куће, која се испитује, уносе у себи, не утиче на њихово здравл;>е у смислу слабљења. А то ће рећи: да код те породице нема никаквих клиничких симптома хроничког гладовања. Пошто ми та три захтева, приликом ових испитивања нисмо могли да испунимо, наши резултати имају више услован значај. Али то што се није овом приликом урадило учиниће се другом, јер се ова испитивања продужују и даље код породица београдских радника. Благодарећи томе што су се наша испигивања вршила свршетком лета и у почетку јесени, (1933 године), када је на пијаци било много свежег поврћа, зелени и воћа, питање о витаминима није узимано у обзир, њих су