Opštinske novine

Стр. 614

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

„Ја сам још увек задивљен резултатима „Верденизације". Ми смо применили још пре више ' година „Верденизацију"' на изворске воде, где смо констатовали потпуно ишчезавање коли-бацила (пре чишћења било је 2000 коли-бацила на 100 см 3 , а у извесним времеиима и више). У Севиљи има такође изворских вода једног приватног друштва. Та је вода била чишћена од заразе течним хлором, и увек нам је била непријатна због рђавог укуса и мириса. И преко новина се пише о разлици двеју вода и ако се ради са истом хемиском материјом. Поред тога поменуто друштво (Енглеско) остало је упорно. Али ја верујем, да оно чека, да његову воду откупи Севиљска општина у најкраћем времену." Системи чишћења воде у употреби пре „Верденизације" Жавелизација и озонизација До 1916 године пре него што је пронађена „Верденизација" од РШра Випаи-УагШа за пречишћавање воде могла се употребити жавелизација или озонизација. Ова два начина пречишћавања воде имали су своје врло озбиљне мане, које „Верденизација" апсолутно нема. Има око 30 година, како се хлор било у гасовитом или течном стању употребљава за пречишћавање воде. Признати појам о њему био је следећи: „Хлор дејствује било директно нападајући органску материју у води или саму воду, да би из ње узео хидроген и ослободио кисеоник. Кисеоник при свом стварању напада са своје стране органску материју и уништава је. Ради сваке сигурности, да је сва органска материја нападнута као и живи део то јест микроби морало се узимати сувише много хлора који је остајући слободан, давао води врло рђав укус. Да би се ослободили рђавог укуса воде, морало се води додавати једна супстанца апсорбирајућа као замена органске материје која је била хлорирана или оксидирана. Супстанца, која је упијала хлор недајући води рђав укус могла је бити оксигенова вода или хипосулфит — соде. Уопште ова последња је била и употребљавана. Тако се дошло до двоструког начина рада, познатог у Француској под именом „жавелизација". Она је била универзално примењена до 1916 године до откривања феноменалне „Верденизације'', од стране госп. РШра Випаи-УагШа." Озонизација постаје пуштањем електричне струје кроз ваздух и тако постаје кондензовани кисеоник, чија је оксидирајућа акција знатно увећана. Ако се кроз воду, која је разбијена у ситне капљице пропусте једна атмосфера озонираног ваздуха овако створеног, онда је та вода прочишћена само ако је

савршено бистра. У случају, да вода није савршено бистра утицај озона је непотпун. Више незгодних случајева, који су дошли у водама Уегиђјје, из које узимају за пиће воду град Мса и околина, одлучио је градски Савет за јавну хигијену, да се не прими пројекат стерилизације воде са озоном чак и мало сумњивих вода. Озонизација воде има својих и техничких мана. Бивши претседник Општине париске Бегагсћапс! цитирао је у својој књизи: „Вода коју пије Париз" следеће: „По реферату госп. 8еп(;епаса, генералног инспектора вода у Паризу, а по извршеним експериментима у 8ат(:-Маиги 1925—1926 год. главни инж. СаП1е<: каже: „За време од 206 дана, у којима је вршена трећа серија проба, због разних узрока било је 318 застоја у фабрици озона, то је скоро са више или мање трајања сваки други дан. Према томе закључује се, да ће сигурност и регуларност функције ове фабрике увек бити много сумњива ма шта се радило." И као резултат ових 206 проба био је, да 1п§. СаШе1: није препоручио, да фабрика поново ради. Генерални инспектор 8еп1епас означава са друге стране у овоме извештају, како се неки пут са озонизацијом ствара пена на води: „што показује рђав знак у бактериолошком смислу". Мане које има озонизација воде Јесу следеће: 1) што је третирање озоном 50 до 100 пута скупље од „Верденизације" а још и више, кад се узме у обзир интерес, инсталација, амортизација и цене по киловат часу; 2) због немогућности пречишћавања вода, које се случајно замуте услед непредвиђених узрока; 3) због потребне електричне инсталације са деликатним апаратима и нарочите пажње са стране стручних специјалиста; 4) због честог кварења у функцијама саме инсталације. Једина корист од озонизације до проналаска „Верденизације" била је у томе, што озон није мењао укус воде. Шта је то „Верденизација воде? Под „Верденизацијом" се разуме уношење хлора у бескрајно малој количини у воду која треба да се пречисти од заразних клица и то била она бистра или мутна. Овај се хлор уноси у воду која се налази у виолентној узбурканости нарочитим апаратима званим „ауто-верденизатором" који се налази на месту, када вода треба, да уђе у пумпу. Овај „ауто-верденизатор" омогућава, да у воду увек уђе одређена количина хлора 0,1 милиграма на литар воде. Та бескрајно мала количина хлора која је неки пут 150 пута мања од количине хлора која се упо-