Opštinske novine

Стр. 628

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

на апотека. Куриозума ради бележимо да постоји и одељење за спаваћу болест и њене последице. Уз њу је и дечји ортопедски институт за поправљање свих могућих анатомских мана код заводске деце. Ту је и велика сала за ортопедску гимнастику са специјалним хидротераписким тушевима итд. Све што је модерна медицинска наука до сада открила примењује се у овој дечјој болници „Масарикових домова". Нудиљска служба организована је од сестара са свршеном социјалном школом. Дечји заводи „Масарикових домова" имају 113 школских и здравствених нудиља, чији је рад под строгом контролом. Н. пр. у дечјој болници ноћна служба сестара контролисана је једним специјалним електричним апаратом, који аутоматски бележи уредност вршења службе (по систему проф. Др. Једлечке). Докле иде милосрђе Прашке општине према деци најбољи је доказ болница „Масарикових домова" за имбецилну децу.

Дечји базен у шуми

То је један огроман лавиринт соба и сала, посвећен цео заштити и лечењу имбецилне деце: идиота, кретена, микро и хидроцефалних, и све друге врсте душевно оболеле деце, уопште деце са ограниченим или помраченим душевним способностима (идиотизам, монголизам, идиоимбецилност, епилепсија, потпун кретенизам итд.). Док сједне стране у овим језивим одељењима свира тиха музика радиа, те изгледа као да се не налазимо у собама несрећне деце, чији мали дух још није угледао праву светлост разума, него у каквом музичком студију —- дотле се с друге стране чују неартикулисани гласови кретенасте деце као шкрипа зарђалих шарки! Њихов пискави глас продире до сржи и чисто је мрзне у самим костима. Писка ове деце у вечитом душевном мраку меша се са животињским покретима неколиких малишана, стопроцентних идиота, који се као слепи мачићи, или, још тачније, као змије

грче и претурају по својој постељи. Ту су поређани мали дечји креветићи, у којима леже несрећна деца од стотине разних болести, које су их већином приковале за постељу_ и учиниле их вечитим паћеницима доклегод живе. Срећом, тај је живот исто тако ужасно кратак колико и ужасно несрећан. Једни болују од епилепсије, други су већ атрофирани и леже непомично као окамењене бисте греха! Трећима је глава огромна и глупа као у карневалских лутака. Пуно је деце рођене без кога дела тела, па чак и без очију! А има и нешто необично: два-три двогодишња кретена била су лепа, као златокоси анђели. Иначе, увек се трулеж духа огледа у унакаженом лицу! Сва се та несрећна деца ту лече (која су за лечење), ту живе, расту и умиру без свесног роптања, исто онако као што су и дошла на овај свет без животне радости. Једни се (око 10%), чак донекле и излече и оспособе за извесне механичке послове, као на пр. за баштованске послове и раде их доцније са просечном способношћу баштенског радника. Тада чак умеју и да штеде. Духовити противници штедње злурадо примећују да они штеде утолико више уколико су слабоумнији!... Упркос вечитог душевног мрака, који суверено влада у тим одељењима, у њима је потпуна и примерна чистота, ред и конфор са светлошћу и сунцем. Нарочити електрични апарати исисивају сав искварени ваздух, и путем компресора утерују у собе чист горски ваздух, који бије са падина Крча... Интересантни су статистички подаци о социјалном и породичном пореклу ове несрећне деце. Да се и овде има тражити социјални узрок говори факат да 55,39% од све те деце припада крајње сиромашним и бедним породицама, а породицама малих грађана (занатлија, чиновника итд.) 20,23%, док имућнијем сталежу припада само 15,38 %! Као узроци слабомислености и душевног мрака јављају се у: 13,2% тешке породичне полне болести; у 12,26% узроци бедног, изгладнелог живота мајке пре порођаја; у 12,2% дечји грчеви; у 8,19% недовољна и рђава исхрана детета; а у скоро истом проценту и станбена беда; у 7,55% деформација лобање; у 7,5% породично наследство; у 6,6% алкохолизам; у 6% спаваћа болест; у 4,4% запаљење мозга; у 3,77% крвно сродство родитеља; у 2,75% дечје мождане парализе итд.... Притом, велики је проценат ванбрачне деце уопште. Кад се сви сродни узроци саберу излази да је узрок рађању душевно дегенерисане деце у преко 75% социјална и душевна беда родитеља. Степен душевне ограничености код ове деце је различит. Према нивоу те слабомислености деца су класифицирана у групе, васпитна одељења и болничке отсеке. Свако од тих одељења дели се опет у три групе итд. За сваку групу је нарочит систем живота, васпитања, лечења, исхране, кретања. За њих