Opštinske novine

Стр. 586

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

броју становника н по привредној и културној функцији претстављају један важан национални чинилац, у својој политичкој делатности не повреде основе нашег државног и политичког уређења; југословенство и јединство, под чиме би требало разумети „опште државне интересе" како се законодавац изражава у § 139 3. о Г. о. Та би се оступања по духу закона и по намерама законодавца правдала државном потребом, и било би идеално да се она врше само када та потреба збиља то изискује. ГТринцип квалификованости градских већника Има још једна жеља што је изражена у закону. То је само жеља а не императив са законском санкцијом. На име законодавац би желео да у накнаду за та оступања од теоретских претпоставки самоуправе добије у оној једној трећини постављених одборника квалитативне гаранције за добро вођење комуналних послова. Он ту жељу изражава на тај начин што у § 23 каже: „Једну трећину градских већника поставља бан, а за градове Београд и Панчево Министар унутрашњих послова, из реда лица посвећених у комунална пптања". Та једна трећина постављених одборника не би требала да буде лаик у комуналним питањима. Жеља је да то буду лица посвећена у та питања. То не значи да би она морала да имају свршене неке специјалне комуналне течајеве. Законодавац је ваљда мислио на лица која имају шира образовања, за која се и по њиховим свршеним школама и по њиховом сталном занимању мора претпоставити да су упућена у комунална питања. Законодавац у избору тих лица не поставља никакав формални критеријум него оставља потпуно одрешене руке оној власти која их поставља. Из којих ће професија постављени одборници биги највише заступљени, то ће се видети приликом примене самог закона о градским општинама. Не може се закључити ни из једне законске одредбе да се желело да буду у броју постављених одборника заступљене сразмерно све професије, што би било нешто позајмљено из корпоративног система који је примењен, на пример, у Италији. Има само једно платонско ограничење да постављени одборници буду „из реда лица посвећених у комунална питања". Принцип најшире надлежности градског већа Кроз овај закон спроведен је принцпп најшире надлежности градског већа у погледу пословања из општинског делокруга. Градско веће (општински одбор) добило је готово сву власт у свим оним одлукама ко-

јима се ангажује општинска имовина. По закону о општинама од 1903 год. и по доцнијим изменама и допунама та је власт била подељена између одбора и суда. То су била два колегијума са две самосталне надлежности у погледу решавања по материјалним и личним питањима. Данас постоји само један колегијум — градско веће, на кога су пренете обе те надлежности. Градско веће схваћено је као једина одлучујућа власт градске општине, а претседник градске општине као једина његова извршна власт. По закону о општинама од 1933 год. одлучујућа власт подељена је између општинског одбора и општинске управе, с обзиром на важност и вредност предмета, а по закону о градским општинама та је власт усредсређена у градском већу. Факултативни органи градске општине 1) Стални одбори градског већа. — Статут о сталним одборима градско веће има да донесе а надзорна власт да одобри. У главним линијама тај би статут имао да садржи број сталних одбора, њихов састав и поделу послова. При доношењу тога статуга мора се водити рачуна да број сталних одбора буде што мањи као и да се њихово чланство сведе на што мању меру, јер главни разлог за њихово установљење лежи баш у томе да се за извесне послове избегне покретање гломазног тела градског већа и да се ради њиховог бржег свршавања прибегне поступку код мањих тела као што су стални одбори. Што се тиче послова који се не могу статутом пренети на сталне одборе, њих је закон у § 95 таксативно набројао. То су следећи послови: 1) доношење статута, уредаба и правилника; 2) установљење буџета и одобрење завршних рачуна; 3) стицање, отуђивање и оптерећивање градске имовине и узимање зајмова; 4) унутрашња организација градског поглаварства, оснивање завода и предузећа, подела града на градске одељке и установљење њихових надлежностима; 5) оснивање места градских службеника и уређење њихових принадлежности; постављење, отпуштање и пензионисање чиновника; 6) вођење парница које не спадају у редовну управу градске имовине; именовање правних заступника у таквим случајевима и столних правних заступника; 7) одлучивање о накнадним и ванредним кредитима; 8) Увођење нових и повишење постојећих дажбина; 9) одобравање уговора који не спадају у редовну управу градске имовине или који трају преко рока мандата градског већа; 10) одлучивање о грађанским уређајним основима, експропријацији и подизању нових градских грађевина; 11) примање у чланство градске општине и додељивање почасног чланства; 12) решавање жалби противу одлука претседника у самоуправним пословима; и 13) сви