Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 587

други послови који су било којим законом нарочито придржани одлуци већа. Ван делокруга ових послова, стални одбори могу доносити пуноважне одлуке. Који су ти послови који се статутом могу ставити у надлежност сталних одбора, закон не говори ништа већ само набраја оне који се не могу ставити у њихову надлежност. С обзиром на природу гих искључених послова, може се закључиги и предвидети да практично стални одбори имају да свршавају све оне редовне и свакодневне послове без којих се не да замислити живот ниједне установе: то су разне набавке, поправке, градње и доградње, дозволе, закупи итд. Кроз те Сталне одборе има да пулсира свакидашњи живот градске општине. Да би тај живот текао без прекида и застоја и без уштрба интереса града и грађанства, Стални одбори морају по свом личном саставу бити исправни и готово сваког дана на лицу места и у непрекидном додиру са општинском администрацијом. За сада се друкчије не да замислити функција тих одбора. Када буду ступили у живот, видеће се у ствари како ће њихов рад изгледати. 2) Управни одбори. — Са Сталним одборима, које предвиђа § 95 3. о г. о., не треба бркати управне одборе који се спомињу у § 86 3. о. г. о. То су две сасвим различите установе. Оне имају само то заједничко што се обе морају статутом предвидети. Иначе по своме саставу, по својим надлежностима и задацима оне немају ничег заједничког. По .замисли законодавчевој, која је врло скучено у једном једином параграфу изражена, управни одбори имали би изгледа да представљају нека помоћна и саветодавна стручна тела градске општине. То би био Стручни савет придодат и подчињен искључиво претседнику градске општине. Стручни карактер тога одбора може се извести из оне одредбе § 86 која гласи да се у те одборе „могу бирати и лица која нису чланови градског већа"; а да је тај одбор подчињен претседнику то се да извести из законског текста по коме ти одбори „раде по упуствима и под одговорношћу претседника градске општине". Саветодавни карактер управног одбора по тексту закона није искључиви његов карактер. Ти управни одбори могу и надзиравати а могу и сами вршити поједине послове градске самоуправе „привредне и социално-културне. природе". По овој последњој реченици која је текстуелна ти се одбори могу бавити само пословима привредне и социално-културне природе. Други послови им се не могу статутом поверити. И лица према томе која буду изабрана у те одборе треба да буду стручњаци или по свом позиву заинтересовани за те послове. Из свега излази да су управни одбори саветодавни органи претседника градске општине, и то за послове привредне, социалне

и културне природе. Закон не одређује ко је надлежан да бира лица у тим управним одборима. Пошго се ти одбори имају статутом установити, то и та надлежност има истим статутом бити предвиђена. По природи функције тих одбора било би логично да претседник одређује њихов састав. Кад закон установљава одговорност претседника за рад управних одбора, и када је то помоћни орган општинске администрације, на чијем врху стоји претседник, онда би било логично и право да претседник сам изабере лица која ће у те одборе да уђу. Стоје дакле, две могућности за које статут о управним одборима има да се определи: или ће право избора чланова управних одбора да уступи претседнику или ће га задржати Градском већу. Овде се поставља јсдно правно питање: може ли статутом односно може ли Градско веће то право да уступи претседнику, када закон изрично забрањује да се на сталне одборе пренесе право постављања чиновника? Не може се на ово питање одговорити пре него што се тачно не одреди положај чланова управних одбора: да ли су то чиновници или су то почасна звања за грађане који су по свом позиву и образовању предодређени као саветодавни органи по питањима привредне, социалне и културне комуналне политике? По томе што у те одборе могу бити изабрани и чланови градског већа може се закључити да су звања чланова управних одбора почасна и да њихов положај не може се равнати с положајем чиновника. До истога закључка може се доћи и кад се узме у обзир стручни и саветодавни карактер тих одбора. Ма како закон у погледу природе и функције тих одбора био нејасан и непотпун, ипак се може видети из онога што законодавац није хтео тим одборима да да какву улогу они у ствари треба да играју у градској самоуправи. Јасно се види да он није хтео да ти одбори личе на сталне одборе нити да они уђу у административну поделу и хијерархију градске самоуправе. То значи да управни одбори имају да буду нешто треће и ново, а то може бити само саветодавни орган састављен од лица која су стручно посвећена или су сталешки заинтересовани за привредну, социалну и културну политику градске самоуправе. Према томе њихов положај не може се сравнити са положајем општинских чиновника а самим тим за њих не може важити ни она законска одредба по којој је посваљање чиновника задржано у искључиву надлежност градског већа. То значи да се може слободно статутом одредити ко ће да врши (претседник, стални одбори или Градско веће) избор чланова управних одбора. Сем тога као друга важна ствар статутом има да се утврди из којих редова друшгвених првенствено има да се узимају лица за те управне одборе. Пошто