Opštinske novine

Стр. 588

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

закон предвиђа више таквих одбора („посебним управним одборима"), онда се статутом мора предвидети и њихов број као и послови који ће се сваком посебно поверити. По томе што закон изрично набраја и ограничава који се послови могу тим одборима поверити, а то су послови привредне, социалне и културне природе, излази да статутом могу бити установљени само управни одбори за ту врсту послова — привредни, социални и културни управни одбори. 3) Старешине одељка. — Ми смо већ раниаје рекли да градско веће може донети статут о образовању одељака општинске администрације. Образовање тих одељака има за циљ да растерети централну општинску администрацију у већим градовима. Администрација одељака мора да има тачно означену територијалну надлежност. Одељци су у ствари изузети територији једне градске општине којом по делегацији власти управља старешина који је на том делу атара градске општине извршни општински орган као што је то за целу општину претседник градске општине. „Његове одлуке сматрају се као одлуке претседника" —■ § 85 3. оп г. 0. Он врши послове из надлежности претседника, и то само оне које су статутом на њега пренете. У селимо која улазе у састав градских општина, градско веће може одредити из редова становника настањених стално у тим местима једно лице које би у име претседника вршило полициску власт. То би био нека врста сеоског кмета. Он не мора да се предвиди статутом. Њега градско веће бира простом већином гласова. Статутом о одељцима може бити предвиђено да та лица буду потчињена директно и старешини одељка. 4) Потпретседник градске општине. Како се његова стална надлежност установл>ава, чију надлежност он може по делегацији вршити, у каквом је он односу према претседнику, у коме року његова надлежност треба да буде установљена — о свему томе смо већ говорили и дали мишљење. Сада остаје да се мало ближе још упознамо са положајем који он по закону треба да заузме у градској општини. Звање потпретседника предвиђено је већ самим законом. Али по закону то је звање чисто почасно које не повлачи никакву самосталну функцију у градској општини. Кад не би статутом било 'установљена његова самостална надлежност, његов би се посао у градској општини, ако већ не би истовремено био и градски већник, састојао једино у томе да заступа претседника кад је овај отсутан, или је његово место упражњено. Другим речима по закону, потпретседник не представља никакав орган било извршне било одлучујуће власти градске самоуправе. Он то постаје тек ако се његова самостална надлежност статутом утврди. То је био разлог због којега смо

га уврстили у ред факултативних органи градске самоуправе. Потпретседника градске општине треба сматрати као регзоппа §га(а у политичком смислу. То је после претседника најистакнутија политичка личност у градском већу. Не може се друкчије разумети његов положај у градској општини с обзиром да закон за њега не предвиђа никакву надлежност. Он само заступа претседника кад је овај отсутан. Иначе кад се место претседника упразни. потпретседник не добија звање претседника аутоматски, него се мора извршити нови избор претседника. Потпретседничко звање не мора кумулирати са звањем градског већника. То се види из последње реченице § 81 која гласи „Потпретседник и кад није већник позива се на седнице већа и у њима има право говора". Једном речи потпретседник је личност која са претседником има да носи кандидатску листу и брани и представља политички програм оне странке која ту листу истакне. Због тога он се на исти начин бира као и претседник. (в. ниже о избору претседника) За разлику од претседника, потпретседник после избора не уводи се ниукакве функције градске самоуправе — сем ако му статутом исте не буду додељене —- него и даље остаје само као истакнута политичка личност која је прва позвана да у осуству претседника врши његове функције и која је предодређена да у многоме утиче на правац послова и политике управе градске општине. Обавезни органи градске општине Градско веће. — Градско веће је једини одлучујући орган Градске самоуправе. По принципу најшире надлежности, за све послове из делокруга градске општине надлежно је градско веће. Ту је извор и утока све самоуправне одлучујуће власти. У колико Градско веће може ту власти пренети на друге органе, то смо видели када је било речи о факултативним органима. Сада остаје да испитамо како се формира Градско веће, како функционише и како престаје. 1) Начин формирања Градског већа. Још на почетку смо утврдили да је Градско веће састављено из две врсте већника: биране и постављене већнике. Две трећине градских већника бирају се општим, једнаким, непосредним и јавним гласањем; другу трећину поставља бан, а за градове Београд и Панчезо министар унутрашњих послова. Избор већника врши се по кандидатским листама. Исправност кандидатске листе цени се с фоумалне и материјалне стране. Ако су сви материјални и формални услови које закон тражи испуњени, кандидатска се листа прима, истиче на изборима и тако добија право грађанства и учествова.ња у расподели већ-