Opštinske novine

6

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 107

II иериод У другом периоду, периоду прве грађевинске активности, тенденција вишеспратних зграда нагло прокрчава пут. У томе периоду подигнуто је 16,53% свих нових зграда до конца 1932 године. Године 1922 постигнута је чак највећа висина зграда, која је просечно износила 2,43 спрата, а тучена је тек прошле 1934 године. У целом пак другом периоду просечна висина зграда износила је 2,35 спрата. Приземних зграда подигнуто је 41,3°/о, једноспратних 20,4%, а вишеспратних 38,2%. Једна зграда имала је просечно 3,41 станова. Зграда са једним станом било је 30,9 %. Станови су претерано велики и имају просечно 3,10 соба са узгредним просторијама. Година 1923 туче чак рекорд са 3,52 собе на један стан и те године грађени су највећи станови у Београду. На сто станова долази 54,8 купатила. Просечна цена једне собе са нузпросторијама је у другом периоду 83.398 динара, а једне зграде 915.037 динара. Треба истаћи да је година 1923 постигла највеће цене соба и зграда, тако да је у тој години једна соба са нузпросторијама стајала просечно 96.530 динара, а једна зграда просечно 1, 219.771 динар. III период У период попуштања улази се 1924 године и траје до конца 1925 године. Број нових зграда смањује се на свега, 5,13% од свих зграда подигнутих до конца 1932 године. Просечан број спратова смањује се на 1,98. Број приземних кућа повећава се на 46,8%. Број једноспратних зграда повећава се мало, на 26,3%, а број вишеспратних зграда опада на 26,8%. Једна зграда има просечно 3,39 станова, а са једним станом има 32,6% зграда. Станови су ипак још увек велики и имају просечно 2,85 соба са узгредним просторијама. И хигијенски услови у овоме периоду се погоршавају. На сто станова изграђено је свега 50,8 купатила, те је, у хигијенском погледу, ово најлошији послератни грађевински период. Међутим, грађевинске цене су високе. Једна соба са узгредним просторијама стаје просечно 87,195 динара, а једна зграда просечно 841.739 динара. IV период Застој грађевинске делатности у трећем периоду изазвао је свакако пад цена у грађевивокој индустрији. Заиста, у четвртом периоду, који траје од поечтка 1926 до конца 1928 године, просечна цена једне собе са нузпросторијама износи 55.449 динара, према 87.195 динара у трећем периоду.

Четврти период је период највеће грађевинске активности у Београду и траје пуне три године. У овоме периоду изграђено је 33,49% свих послератних зграда до конца 1932 године. У четвртом периоду на једну кућу долази просечно 2,05 спратова. Приземних зграда подигнуто је 38,8%, једноспратних 31,8%, а вишеспратних 29,4%. На једну зграду долази 3,21 станова. Са свега једним станом подиг нуто је 28,1% зграда. Већ се појављује извесна тенденција за изградњу мањих станова и на један стан долази просечно 2,75 соба уз нузпросторије. Хигијенски услови се поправљају и на сто станова долази 61,5 купатила. Просечна цена једне зграде била је 494.099 динара, а једне собе са нузпросторијама, као што смо већ казали, 55.449 динара.

Једна вила на Сењаку (зидана 1914 г.) V период Под првим ударцима кризе, кад је настало јако колебање у целом привредном животу, улазимо у период несигурности београдске грађевинске делатности, који траје од 1929 до конца 1930 године. Грађевинска делатност је у овоме периоду много попустила. Подигнуто је свега 12,7% од свих зграда изграђених до конца 1932 године. Једна кућа има просечно 2,07 спратова. Број приземних зграда повећава се на 40,8% Једноспрат. зграда подигнуто је 32,9% а вишеспратних 26,4%. Једна зграда има просечно 3,31 станова. Зграда са једним станом подигнуто је 37,1%. На један стан долази просечно 2,51 соба, са нузпросторијама. На сто станова долази 63,4 купатила. Просечна цена једне собе са нузпросторијама је у овом периоду била 57.456 динара, а просечна цена једне зграде 481.685 динара.