Opštinske novine
Стр. 108
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
VI иериод Године 1930 улазимо у шести период грађевинске делатности, који траје до конца 1932 године. То је период нове грађевинске акције, Капитали, с једне стране због слабог рентабилитета у свима привредним гранама, налазе ипак најсигурнији рентабилитет у кућевласничкој ренти; с друге стране већ нагомилани капитали у рукама појединаца подижу лепе и луксузне куће и виле за лично становање и уживање. У погледу хигијенских услова станови из овога периода су најбољи и далеко превазилазе све раније изграђене станове. Цене зграда у знатном су опадању. У овоме периоду подигнуто је 20,99% свих зграда до конца 1932 године. Просечна висина зграда износила је 2,17 спратова. Приземних зграда било је 39,9%, једноспратних 32%, а вишеспратних 28,1 °/о. Једна зграда имала је просечно 3,52 стана. Зграда са једним станом подигнуто је 37,2%. На један стан дошло је просечно 2,45 соба, са узгредним просторијама. На сто станова изграђено је 70,1 купатила. Просечна цена једне собе са нузпросторијама била је 47.661 динар, а једне зграде 402.199 динара. Грађевинска делатност у прошлој Години Грађевинска активност у 1934 години издваја се по својим карактеристиакма од делатности у шестом периоду, који обухвата 1931 и 1932 годину. Док је у томе периоду активност била врло велика, тако да је сасвим мало изостајала иза четвртог периода највеће грађевинске делатности, а година 1932 забелеижла је чак 12,50% укупног броја зграда према 13,21% у 1927 години, години највеће активности, дотле 1934 година бележи нагли пад грађевинске делатности. Према 1927 години подигнуто је у 1934 години свега 31,4% зграда, 40,1% спратова и 37,2% станова, а према 1932 години 33,1% зграда, 40,1% спратова и 37,9 % станова. Као што се види, само према 1932 години грађевинска делатност по броју зграда опала је у 1934 години за две трећине. Детаљнији преглед даће нам наша табела о грађевинској делатности у 1934 години, у упоређењу са 1927 годином, као годином највеће грађевинске активности, и 1932 годином. У години 1934 једна кућа имала је просечно 2,57 спратова, а то је највећи број спратова после рата. Најмањи просечан број спратова забележен је 1919—1920 године са 1,54. Приземних зграда подигнуто је 1934 године 64,9 °/о, а и то је такође највећи број приземних зграда после рата. Најмање приземних зграда подигнуто је 1928 године, са 36 %. Зграда са једним спратом подигнуто је 1934 године 39,1%, те је и то највећи број
ТАБЕЛА грађевинске делатности у Београду 1934 године у упоређењу са 1927 и 1932 год.
1927 година
1982 година
1934 годпна
Број подигнутих зграда
692
655
259
Просечно спратова на једну зграду
2,02
2,13
2,57
Коднко % приземних зграда
36,5
43,7
64,9
Кодико % зграда са 1 спратом
36,2
30,0
39,1
Колико % зграда са више спратова
27,3
. 26,3
24,4
Просечпо станова на 1 зграду
3,16
3.27
3,7о
Колико °/о зграда са 1 станом
20,5
40,4
52,1
Просечно соба на 1 стан
2,77
2,59
2,59
Колико купатила на сто станова
64,0
74,8
79,1
Просечна цепа јсдне аграде, динара
482.811
387.436
376.8Р9
ГГросечна депа 1 собе са нузпросторијама днн.
55.033
45.671
38.797
после рата. Најмање једноспратних зграда подигнуто је 1922 године, са 20,1%. Вишеспратних зграда подигнуто је 1934 године 24,4%, према највећем броју од 36,8% године 1922 и најмањем броју од 19,7% године 1921. Једна зграда имала је 1934 године просечно 3,75 станова, а то је највећп број после рата. Најмањи просечан број забележен је 1921 године са 2,31 станова на једну зграду. Зграда са једним станом подигнуто је 1934 године 52,1%, а то је највећи број после рата. Најмањи број зграда са једним станом подигнут је 1927 године, са 20,5%. На један стан у 1934 години изграђено је просечно 2,59 соба са узгредним просторијама. Највећи станови грађени су у 1923 години, са просечно 3,52 собе, а најмањи 1931 године, са просечно 2,22 соба, поред нузпросторија. На сто станова изграђено је 1934 године 79,1 купатила. Ова година показала је у томе најбоље хигијенске услове после рата. Најгоре хигијенске услове дала је грађевинска делатност 1921 године, са свега 28,3 купатила на сто станова.