Opštinske novine

6 '

6»

БЕОГ РАДСКЕ НОБИНЕ

Стр. 109

Просечна цена једне собе са нузпросторијама била је 1934 године 38.797 динара. То је најјевтинија цена постигнута после рата. Најскупља цена била је 1923 године, кад је за једну собу са нузпросторијама износила просечно 96.530 динара. Просечна цена једне зграде била је 1934 године 376.889 динара, што је, такође, најјевтинија просечна цена после рата. . Најскупља је била 1923 године, кад је износила просечно за зграду 1,219.771 динар. Особине грађевинске делатности 1934 године Из горњих цифара видимо следеће маркантне особине грађевинске делатности 1934 године: 1. Те године Грађевинска делатност је опала скоро са две трећине према 1932 Години. 2 Те године једна нова кућа имала је просечно највећи број спратова. 3. Те године подиГнут је највећи број приземних зграда. 4. Те године подиГнут је највећи број једноспратних зГрада. 5. Те године је једна зГрада имала просечно највећи број станова. 6. Те године подиГнут је највећи број зГрада са једним станом. 7. Те године подиГнут је проецнтуално највећи број купатила. 8. Те године била је најјевтинија просечна цена једне собе са нузпросторијама. 9. Те године била је најјевтинија просечна цена једне зГраде. Какви се закључци могу из тога извести? 1. Да је средњи капитал пред исцрпљењем, те се више не може пласирати у грађевинску делатност (услед тога велики пад грађевинске делатности). Остаје велики капитал, који зида с једне стране велике куће за ренту (услед тога долази просечно највећи број спратова и просечно највећи број станова на једну зграду), а с друге стране куће и виле за лично становање и уживање (услед тога највећи број зграда са једним станом, приземних и са једним спратом).

2. Да се последњи остатци средњег капитала спасавају обезбеђујући кров над главом, са евентуалним покривањем режијских трошкова и малом рентом (највећи број зграда са једним спратом). 3) да се побољшавају хигијенски услови (највећи број купатила), с једне стране услед тога, што се куће подижу за лично уижвање, а с друге стране због оспособљења станова за издавање за успешнију конукренцију. 4. Да грађевинска индустрија обара цене (услед тога најјевтиније просечне цене зграда и просторија), што је неминовна последица опадања грађевинске делатности. А то велико опадање грађевинске делатности доноси две рђаве последице становништву престонице: 1. Пошто се број нових станова све мање изграђује, нема изгледа да би кирије, услед већег број неиздатих станова, могле пасти у скорије време до границе која би одговарала просечним приходима београдских становника. Тако ће велика већина и даље становати у нехигијенским, неудобним и нездравим становима, каквима располаже највећи део предратних кућа. 2. Остаје без посла један велики број радника, стручњака, техничара и инжињера, којА је налазио запослење у грађевинској струци. Факта су нам већ то доказала. Незапосленост у грађевинској струци . расла је у Београду овим темпом: у октобру 1933 године 443 незапослених; у јануару 1934 године 885 незапослених; у априлу 1934 године 976 незапослених; у јулу 1934 године 1047 незапослених. И тако, док је постојала у току прошле зиме највећа нада да ће велики број незапослених наћи запослење кад у пролеће отпочну сезонски грађевински радови, баш та струка донела је једно од највећих разочарења, јер је беспослица у грађевинској струци, која је у зиму 1934 године, између 26 група професија, стајала на четвртом месту, дошла усред лета, дакле онда кад је требала да буде најмања, чак на треће место, пошто се и бројно повећала, за свега девет месеци, са 57,7%.