Opštinske novine

Општинска штедионица и ЗалоЛши завод града Београда у 1934 години

Г. Јеремија Протић, већник и претседник финансиског одбора већа града Београда, прочитао је на седници Градског већа од 4 фебруара т. г., свој одлични извештај о раду општинске пггедионице града Београда у 1934 год. „Београдске општинске Новине", као часопис града Београда, доносе у информативном резимеу овај извештај г. Протића, који је мао високи ауторитег за финансиска питања, стручно подвукао значај наше престоничке комуналне штедионице: — Општинска штедионица и Заложни завод града Београда поднела је на основи чл. 18 градском већу свој рачун изравнања за 1934 годину и рачун губитка и добитка за исту годину, који су раздати г. г. већницима а уз то још и свој извештај за 1934 годину на одобреше. Финансијски одбор у својој седници од 23 пр. м. проучио је рачун изравнања, губитка и добитка а тако исто и извештај који је Управни одбор поднео о своме раду у 1934 години, и нашао је, да је Општинска штедионица у минулој години показала у своме раду успех, каио у погледу послова, које је на основи својих правила вршилја, тамо и у погледу остварене добити у тој години. Општинска штедионица, није новчани завод у смислу новчаних завода по закону о акционарским друштвиме. и ако се бави извесним пословима, којима се баве и новчани заводи. Штедионица се нарочито не може нити се сме бавити по::ловима, које за добит условљавају ризик. Њен круг послова је ограничен и она се мора стриктно у своме пословању држати тога ограничења. Њен главни посао је подизање духа штедње у грађанству, прибираље улога на штедњу и на основи примљених улога издавање уложних књижица. У том свом раду Штедионица се у прошлој години држала правила да прима и чува само оне улоге на штедњу, који се стварају дугим низом постепених улагања мањих сума, које се стварају уштед!ама у редовним и ванредним приходима штедиша, сматрајући да је штедети не само врлина него и дужност сваког грађанина у циљу ствараша националног капитала. У том послу било је успеха у прошлој години, како у броју штедиша код Општинске штедионице, •гакго и у шогледу суме уштеђене код штедионице. Број сталних штедиша од 5.268 у 1933 години попео се на 5.608 у прошлој години. Уштеђена сума на крају 1933 год. била је 27,480.430.— а на крају 1934 године та се сума попела на д. 29,436.374.— т. ј. за д. 1,955.944.— више него у претпрошлој години. Ово су крајњи резултати, али интересантно је напоменути, да је нових штедиш)а у 1934 години било 1.809 са укупном сумом штедње од д. 6,054.974.50. Целих улога у прошлој години исплаћено је по 749 партија у укупној суми од д. 3,914.865.—

Укупно редовне штедње, са омладинском штедњом и текућим рачунима било је на крају 1933 године, 32,329.196.20 д., а 1934 год. 35,917.879.16, дакле вишз за суму од д. 3,588.682.30. И ако ова цифра не претставља велику суму, карактеристично је, да се сума штедње стално повећава и ако још увек влада код нас велика криза. Друга врста штедње, коју наша штедионица спроводи је Омладинска штедња, коју је завела наша штедионица и коју она спроводи по основним школама преко учитеља тих школа. Замисао при оснивању те штедње била је: да се деца још из основнс школе науче штедњи, да се та пгтедња продужи и у гимназији и да на тај начин у року од 10 година сваки ђак осигура себи извесну суму новаца, коју ће употребити било кад сврши школу, било кад ступи у живот. Та штедња требало би да буде везана и да се не може подизати бар у том року од 10 година. Међутим, прилике су биле такве, да се један део морао вратити штедишама ради подмирења најпотребнијих насушних потреба. Ранијих година нових штедиша по овој штедњи бивало је обично 2.000 док је у 1934-тој години тај број спао на 890. Ипак цифра уштеђених сума повећава се из годиае у годину. И у прошлој 1934-тој години та сума износи 4,047.722.66 дин. према 1933-ћој за 325.024.30 више него у тој години. У току 1934 године прикупљено је тих улога за 697.188.35 д. а исплаћено 372.174.05. Број штедиша износио је у 1934 години 13.435 за 1.002 миње него 1933 године. Каматна стопа плаћана је на улоге на штедњу најпре 6°/о, па затим 5у2°/о а на омладинску нето 5°/о. Општинска штедионица је сав свој примљен новац пласирала дајући зајмове на лични кредит-есконт, на петогодишњу хипотеку и на залогу. Давање зајмова вршено је редовно у току прошле године. Пријава за зајмове и о есконту и хипотеци било је у прошлој години 2.792 молбе, по којима је тражено 13,869.350.д., а по којима је одобрено 1.860 зајмова у укупној суми од 9,237.850 динара. Укупна сума датих зајмова износила је на крају 1934 г. 10,912.850.— д. без оних меница које се налазе код адвоката за наплату на 2.485 меница од којих је 4,235.150.— д. по 174 менице било обезбеђено хипотеком. У току године било је протестовано 729 меница у укупном износу 3,242.050.— д. Од тих меница регулисано је без судског посредовања 656 комада у износу 2,813.610.— д., а предато адвокату 79 меница у износу од 275.600.— д. и од тих меница је регулисано 29 вом. у износу од дин. 71.980.Најмањи зајам по есконту је био 500 дин. а највећи 100.000.— на хипотеку.