Opštinske novine

Стр. 132

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

буде пун зелених непрекидних појаса. Форестије је своју замисао извео доследно на америчком граду Колумбији. о естетици једног града вели да је састављена од елемената: архитектуре, перспектива, зеленила, воде и ваздуха. Не треба мешати један леп. природан град са вештачким направљеним лепим градом, а План за регулацију може много да утиче на лепоту града. Овај део предавања је нарочито био пропраћен успелим фотографијама лепих делова појединих градова. Као згодан пример доброг решења једног регулационог плана за један град, г. Данже показује нови

нлан за Смирну. Многе пројекције показале су збиља огроман успех' новог схватања Урбанизма. Смирна је из основа преуређена и постала је за непуних 10 годрша модеран град у сваком погледу. Крај предавања је закључен са излагањем, да се не треба примењивати приликом пројектовања никакав систем: правоугли, квадратни, хексагонални, баигтенски и сл. већ да сваки град захтева дубоке студије и план своје врсте с обзиром на његове топографске, историске, емономске, социјалне и локалне прилике. Треба ке.о што је Пирандело рекао, „сваком дати његову истину". Саветодавнк комитет за уређење и удепшавање Београда

Претседник Београдске општине госп. Влада Илић донео је 26 јануара 1935 г. одлуку, да се образује саветодавни комитет, који ће проучавати питања уређења и улепшавања престонице. Београд је до сада био без урбанистичко-уметничког форума и маса неестетских грађевина и урбанистичких слабих решења се изградило по граду. Увек се натезало са свима крупнијим естеским питањима градсмог изграђивања, јер једна обична администрација није била способна за шире концепције и за исправно доношење одлума у естетском смислу. Због тога је био неопходно потребан један естетски комитет, који би по свима питањима урбанистичког уређења града давао своја мишљења. Од-

луком Г. Претседника такав комитет је сада створен и он већ дела, — седнице се често држе и сваким даном се све више увиђа да је комитет био потребан и до сада. Његови позитивни резултати ће се убрзо осетити. У састав саветодавног комитета за уређење и улепшавање Београда ушли су: већници Београда г. г. инж. Милан Нешић, арх. Бранко Поповић, арх. Ђура Бајаловић и Душан С. Николајевић и чиновници Г. П. Г. Б. г. г. Марјан Вујовић, в. д. директора Техничке дирекције, Драг. Миленковић, шеф Катастра, г-ђа Даница Томић, референт Катастра и Драгомир Поповић, архитект-урбаниста. Нова мртвачница на Новом гробљу

У Београду се, после рата, осетила потреба за једном модерно уређеном мртвачницом, у којој би умрли Београђани почивали до дана сахране. Јер, пошто се Београд нагло проширио и пошто је његовим улицама почео да се креће жив и јак саобраћај, то се уобичајене пратње, које се често крећу улицама по читав сат и два, а које неугодно делују и на саобраћај и на саму родбину умрлога, морају ускратити. Да би се све ово избегло, Београдска општина је на самом улазу у Ново Гробље подигла веома модерно уређену мртвачницу. Грађевина је монументална и израђена је у византијском стилу. Унутрашњост ове мртвачнице уређена је по свима прописима модерне архитектуре. Она се састоји из шест засебних одаја одређених за мртваце. Ове одаје су зидане у мермеру и камену. У средини мртвачнице налази се капела са одром за мртваца. Одар претставља један покретан лифт, који се помоћу електрике спушта за један спрат нижје, у коме се налазе нарочите ладњаче, које спречавају брзи процес распадања, те се на тај начин избегава и онај непријатан задах мртваца, који се, нарочито у лето, осећа у оваквим капелама. Поред ових шест одељења постоји и једна већа и луксузнија одаја. За употребу ове веће ода-

је плаћаће се 300 дин. за 24 часа, а за мање по 100 дин. Такође су у мртвачници предвиђене и одаје за купање и облачење мртваца, тако да ће се породицама умрлога у многоме олакшати оно тешКо душевно стање које наступа док се мртвац у кући купа и облачи. Ова мртвачница почела је да се ради на иницијативу г. инж. Милана Нешића, док је он још био претседник Београдске општине. Пројекат за ову мртвачницу нзрадио је архитекта г. Рајко Татић. Освећењу мртвачнице, које су обавили свештеници г. г. Поповић и Магазиновић, присуствовали су гратски већници г. г. Добра Богдановић, инж. Милан Нешић, Јеша Протић, др. Ксенофон Шаховић, др. Стојановић и др.Ј као и г. г. др. Ђура Ђуровић, помоћ. директора за социјално и здравствено старање, Божа Павловић, директор Општег одељења, Генић шеф Архитектонског отсека, и Никола Богдановић, шеф Отсека за гробље. У Техничкој дирекцији такође се ради на пројекту за уређивање целог комплекса око гробља, који би претстављао Гробљански Трг. О овоме ћемо у идућем броју нашег часописа, у урбанистичкој хроници Београда, донети детаљнији приказ.