Opštinske novine

Стр. 74

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ђана већа него на периферији. Треба имати на уму да финансиска моћ Општине опада идући ка периферији док потребе за инвестицијама, у томе правцу, стално расту. Расту све рапидније и тако да се, по нашем мишљењу, а према данашњем фактичном 'стању ствари, већ на 5 км. од СлаЕИЈе (према Сави и Дунаву ова мера не важи) прелази у апсолутну немогућнс-ст да се ове две главне конституенте комуналне активности: финансиска мбћ грађана и потребе града, доведу у склад; Јер се појава самовласних и „пиштољских г ' насеља такође не спречава ширењем атара него се и то далеко ефективније постиже законодавним цутем и строгом применом грађеЕинских прописа него увећавањем градског ареала. Шта гише рекло би се, и не без разлога, да је баш ово извршено проширење атара деловало као потстицај за тако рећи преконоћну појаву извесних недозвољених јазбина и уџера, којих сигурно не би било да се атар кије проширио и овај стимулус није непотребно давао. 3. — Но пођимо даље па кажимо, да је Београд у вбђењу своје комунално-урбанистичке политике, чије су две главне полуге: асанација и улепшавање града, нашао за неизоставно потребно, да у интересу својих грађана, протегне свој асанациони рад (превентивна хигијена — снабдевање водом и уклањаае отпадних вода, комуникације и др.) и на непосредно своје залеђе тј. и на околна насеља. Нека би и то била једна жеља и то жеља, која има свога пуног оправдања и основа, Али упитајмо се, да ли ће општина, оваква каква је и какву је ми познајемо, извесног и тачно одређеног и познатог економског капацитета, моћи одговорити овој, иначе сасвим разумљивој јИ оправданој тежњи?! Хоће ли она имати за то, поред добре воље, у коју не треба сумњати, још и довољно потребних сретстава? Хоће ли евентуалне нове намете и дажбине, какве спровођење ових мера условљава, моћи да поднесе пореска способност наших нових грађана? Без икаквог двоумљења може се бити убеђен, да то грађани не би могли поднети а најмање у време данашње кризе а исто тако, без икакве увреде ма за кога то било, можемо рећи и то да Београд, нажалост, није до данас успео да потпуно асанира ни свој најужи реон, још мање свој дојакошњи атар, то ли би био у стању, да те асанационе мере проведе и на територији, која је равно пет пута већа него што је то до данас била. Финансиски ситуација Општине са проширеним реоном неби такође ништа добила. Порески капитали присаједињених грађана били су и остали су мали. Кућарински порез који се убиоа од насеља преко 5000 становника, не може се наплаћивати а ни нове дажбине се не би смеле уводити под данашњим околностима. л/| еђутим, ако ти нови грађани не донесу и но-

вих сретстава, са којима би Општина могла приступити уређивању и мелиорацији у сваком погледу непожељних прилика и околности на нашем селу, чиме би се онда то поздрављавање извршило, кад, како рекосмо, Општина не стиже да те прилике ни у свом уа-ем реону амелиорира и среди. Осим тога, не треба ни мислити на неку корист, која би се очекивала са стране појачаног и повећаног броја нових општинских добара, кеја би се увеличала присаједињењем 14 ноеих насеља, Данашњи имовински односи на селу престављају нешто, више мање, неизменљиво; нешто, што се до те мере укоренило и уживело, да се без непотребних и нежељених потреса, апсолутно не би смело дирати. Имали смо прилике да чујемо, да становници приспојених села већ протествују због новог стања у које су доведени и изрично захтевају да се врате на стање какво је било раније. Они то правдају тиме што су многа села своје утрине изделила уз извесну годишњу накнаду, међу сељаке, који су се на тим деоницама након много година потпуно и тако уживели да је сада немогућно мењати те односе а да се из основе :;е промени свеколики живот на селу. Закупци третирају додељене им комплексе као за своје, на њима су изградили и своје домове, и своја газдинства те одузети им то право сада, не би значило ништа друго него директно загрозити њиховом опстанку. Било би умесно запитати се; што ће Београдској општини да у ово дира, 'кад за њу од промене ових односа не можс бити користи док би за сеоски дсо нашег становништва произашла отуда само чиста и несумњива штета? Администрирање присаједињених насеља претстављало би за Општину један изузетно тежак терет. У колико би привидно отпали издаци на досадашње општинске судове и одборе, ови би се пребогато заменили издацима на неизбежне одељке и експозитуре, који би се у интересу експедитиЕНијег извршиЕања текућих послова, морали у селчма основатн Но много већи напор и издатке имала би Општина да учинн код административног спровођења социјално-здравствених мера и удовољавања обавезама према државним управним властима (које обављају и извесне комуналне послове), као и подижући и одржавајући зграде за нове квартове; за заштиту деце, матера и младежи; за подизање и одржавање нових школа, болница и свега што спада у њену социјалну, комуналну и урбанистичку задаћу. Да је са присаједињењем тих Општина учињена рђава услуга самој ствари доказ је, најзад, и то, да су се зле последице тога већ почеле осећати у виду разних аномалија до којих је неизбежно морало доћи: Општина има нових добара али их неможе користити. Општина има обавезу да преузме старање за унапређење села као својих перифериских на-