Opštinske novine

Стр. 160

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

позитивну науку, недавно пониклу али одавно постојећу. Довољно је само уз то да напоменемо да и за сам Урбанизам једно од најсложенијих и најтежих питања преставља проблем постављања железничких станица у граду, поготову у већ изграђеним градовима, Па нам је зато и нејасно како се могло са тако недовољно студија из Урбанизма одредити да ће ту и ту у Београду бити нове железничке путничке и теретне станице, да не говоримо о осталом решењу. Због свега тога, а и '(Због тога што и самом Министарству грађевина лежи на срцу просперитет Београда, било је неминовно потребно да се план железничког чвора за Београд реши у дослуху са Београдском општином, односно њеним Регулационим планом. Не треба буквално разумети, да Министарство саобраћаја баш ништа није питало Београдску општину. Приликом детаљног решавања планова за чвор, Министарство саобраћаја се служило неким општинским подацима, нарочито подацима за канализацију, котама канала и сл. Када је Општина уложила протест због наметнутог плана, Минист. саобраћаја је нашло једну форму да „пита" Општину. Тражило је да и Општина да сагласшност за поједине детаље, нарочито подвожњаке и регулације око пњих. Али то је тако далеко да значи да је Министарство питало за савет Београдску општину како треба да се реши сам железнички чвор. II Колико су ове наше тврдње основане најбоље ће показати следећи приказ железничког чвора за Београд кога је Министарство саобраћаја послало Београдској општини. Када је 1923 године, приликом решавања Генералног плана, решен и железнички чвор за Београд он је: 1° Решен заједно са преставницима свих заинтересованих страна, пошто га је решавала једна шира стручна комисија; 2° Комисија је уз решење дала и један исцрпан пропратни извештај о њему (на 38 откуцаних страна на писаћој машини). 3° Истовремено је било решено и питање Београдског пристаништа са прорпатним извештајем (на 81 откуцану страну на писаћој машини). Тако, да су планови са образложењима јасно и убедљиво показивали зашто је што тако урађено. За свако постављено питање могло се наћи одговора у образложењу. Министарство саобраћаја, међутим, послало је Београдској општини само план чвора 1: 10.000 и један пропратни акт на 2 4 (циглс две) стране табака откуцане на писаћој ма-> шини. Ту се само објашњава план, без икаквих образложења, као да се она ни мало не тичу Беоагрдске општине. Општина треба само да зна:

1° Постојећа главна путничка станица има остати у нивоу на истом месту, где је и данас и типа чеоне станице, само се има преконструисати према указаним потребама саобраћаја. Ова главна станица има да добије засебан дупли колосек до станице Топчидер. 2° Веза Дунавског моста, односно Панчевачке пруге са главном иутничком станицом има се извршити правцем: Дунавски мост—цигларски терен—Булбулдерски поток—тунел испод вароши—Моравска улица. Од портала у Моравској улици има се ова пруга увести једном кривином у главну путничку станицу, а другом контра-кривином везаги за колосеке Београд —Топчидер. Цела ова пруга са тунелом, и са обадве ове везе има бити дуплог колосека. На овој прузи Дунавски мостглавна београдска станица има се изградити локална путничка станица, типа пролазне станице, на цигларском терену, за сада готово потпуно празном на десној обали Булбулдерског потока. Ова локална путничка станица добила би име станица „Дунав." Код Дунавског моста имају се путем кратких веза дуплог колосека створити директни пролази за правце: главна путничка станица — станица Дунав — станица Миријево, и станица Кланица—станица Миријево, која се веза има спровести испод пруге Дунавски мост—главна станица. | 3° Постојеће станице Кланица и Ша^ ран имају се реконструисати тако, да служе као локалне теретне станице и у исто време да буду ранжирне станице за будуће пристаниште на Дунаву. Обе ове станице имају се пројектовати као органска целина са колосецима Дунавског пристаништа. 4° На простору Бара Венеција—Шест топола има се пројектовати и поступно израдити теретна локална станица нормалног колосека са ранжирним групама колосека и са групама са магацинима за истовар и утовар као и са групама за истовар и утовар на отвореном простору.. Ова се станица има пројектовати као органска целина са колосецима на Савском пристаништу. 5° Постојећа кланичка пруга има се реконструисати у пругу дуплог колосека на целој својој дужини, од станице Кла^ ница до теретне станице у Бари Венецији. Ова пруга има да буде директна веза између теретних локалних станица и да послужује индустрију и у опште сва трговачка постројења на простору Сава—Кланица. 6° Кланичка пруга има се продужити низ Дунав до Великог Села и то као пруга дуплог колосека. Од Великог Села