Opštinske novine

Стр. 144

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

фактора производње добара су: природа, капитал и рад а из њих је Рикардо извео теорију о подели добара, при чему је природу узео као земљиште. Поседник земље добија земљишну ренту, ималац капитала вуче од свог уложеног капитала добит, а радник добија надницу. Кад се сва три елемента налазе у једним рукама, ипак се при посматрању мора оделито рачунати са њима. Ми ћемо се овде задржати само на посматрању ренте. Из самог права сопственоности над земљом непроистиче земљишна рента, већ она може да има свој извор или у дарежљивости природе, како су то економисти пре Рикарда сматрали, или у социјално-привредним односима!друштва, како је то Рикардо мислио. Свакако да оба ова елемента играју значајну улогу при стварању земљишне ренте на селу. У градовима пак, у колико се тиче непосредног грађевинског терена пресудну улогу при стварању земљишне ренте играју ооцијално-привредни и културни односи. Стварањем саобраћајних сретстава, улица, канала, јавних надлештава, школа, цркава, паркова, болница, касарни ит. сл. видели смо да вредност свију земљишта, а нарочито оних из непосредне близине где се ти радови изводе, нагло скаче. Земљишна рента је изражена у висини цене земљишта, што ће рећи да је земљишна рента тог терена капиталисана. Отварањем моста „Краља Александар I". који води из Београда за Земун, сва су имања у |Београду и Земуну нешто у вредности добила, али она из непосредне близине нарочито су скочила. Потребне експроприације, које су за овај мост извршене, плаћене су у пуној вредности, а од оних других сопственика који се у непосредној близини налазе, а није их експроприација захватила, није ништа наплаћено. Чак и многа експроприсана имања, која при томе нису претрпела знатне редукције, имају данас већу вредност него пре спровеђења експроприације. Све је то ишло у корист појединаца, а плаћала је заједница. На левој обали Саве огроман инундациони терен претворен је, изградњом моста, у грађевински терен, и у колико је исти у приватним рукама његови сопственици ће имати огромне користи. За плаћање великих и скупих експроприација, као и за плаћање великих грађевинских и саобраћајних објеката, потребна су велика финансијска сретства. Држава и општина, које спроводе ове радове, морају да узму та сретства из продуктивног капитала и од уста радне снаге. Тиме се слама продуктивност наше привреде и отпорност и способност наше радне снаге, које треба да буду јаче и способније у конкурентној борби сахтраним капиталом и страном радном снашм. Не сме се дозволити да се исцрпљују активни елементи наше привреде за рачун једног посве пасивног фактора привреде као што је земљишна рента у градовима, јер

ће временом и њој запретити опасност, ако активни привредни живот буде смалаксао. Зем љишна рента треба и може да буде резултат те активности привредних фактора, а не да их паразитски исцрпљује. Ко ће да плати зсмљишну ренту у градовима ако не развијена привреда — индустрија, занати и трговина, и насељавање радничких маса запослених у привредном животу. Шта је једна велика варош без густо насељеног становништва? Једна обична пустиња која стоји као авет, једна лешина без живота. Нека се иселе сви становници из Београда, где је онда земљишна рента. Нзе би нестало као мехура од сапуна. За то сматрам да је, такође, интерес имаоца земиљшне ренте-сопственика земљишта у Београду, да жртвују један део њен за изградњу Београда и оживљавање привредне делатности у њему. Београд има необично повољне услове за привредно развиће. Нзегови природни услови су познати далеко и ван граница наше отаџбине, али су његови привредни и финансијски услови веома неповољни за један замашан економски просперитет. Београд на десној обали Саве и Дунава са 14 квартова има пространства 8536 хектара, односно 85,360.000 м 2 . На том простору има само 31.845 парцела као грађевинских плацева, што чини 2680 м 2 на један грађевински плац. Из тога се види да је Београд у својим ранијим границама веома ненасељен. Уз то су присаједињени Земун и Бежанија са својим огромним пространствима, те садашњи Београд има 18.796 хектара односно 187,960.000 м 2 . Ако узмемо да Београд са Земуном и Бежанијом има 300.000 становника, онда на 1 хектару живе 16 становника. Срећа је да Београд нема густо насеље, и да данас, кад се ударају темељи изградњи Београда као модерног града, има довољно простора за хигијенска и спортска постројења, за изградњу паркова, шеталишта, игралишта, шума, башта и осталог што је неопходно за здравље, морал и удобан породичан живот његовог становништва. Али, да би се у Београду створило оно што нам у том погледу још недостаје, потребно је да општина и градско поглаварство узму политику располагања са земљиштем у своје руке. У том циљу се мора стриктно придржавати једног утврђеног плана, имајући стално пред очима циљ и изглед будућег, великог милиунског Београда. Пред том политиком морају сви посебни, лични и ефемерни интереси појединаца ,,да се уклоне или се поклоне." Земља у граду је битни услов живота једне културне заједнице. За извођење горе побројаних радова као и за сврхе изградње добрих, хигијенских и пространих школа, гимназија, соколана, судова, улица, путева и саобраћаја потребни су велики комплекси земљишта. За откуп потребних терена као и за извођење поменутих грађевин-